Пише: Владимир Коларић
Увек је најзанимљивији сведочити нечијем сусрету са Богом, односу са Богом неке личности, који је увек јединствен и непоновљив, колико је то и свака личност у историји света и пространству космоса. Трагови тог сусрета и тог односа некада се могу наћи и у књигама, које су због тога посебно драгоцене.
Књига „Библија и Кјеркегорово становиште“ (Библос 2026) представља текст дипломског рада Биљане Јовановић, под менторством Мирка Зуровца одбрањеног на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1987. године, под пуним насловом „Библијски текстови и њихово тумачење као основ и референца Кјеркегоровог религијско-егзистенцијалистичког становишта“, пропраћен за ову прилику предговором и завршном белешком приређивача Илије Марића, који је нашу културу још одавно задужио својим немерљивим доприносом изучавању историје српске философије.
Биљана Јовановић (1953-1996) је и поред релативно кратког живота оставила значајан траг у нашој књижевности, стекавши својеврстан култни статус, а и једна значајна књижевна награда носи њено име. Као особеност њене литературе често се издваја самосвојност и изражена индивидуалност, што су, поред бунтовности и трагалачког духа, очито биле и особине њене личности и њеног животног пута.
Биљана се рано определила за књижевност, и философију коју је студирала никада није схватала као свој истински животни позив, већ пре као помоћ у књижевном раду. Илија Марић у предговору запажа суптилне утицаје философског образовања не њену литературу, који нипошто нису били декларативни или илустративни, већ увек књижевно мотивисани и „органски“ уткани у текст. Ипак, свој дипломски рад списатељица је урадила пажљиво и марљиво, посветивши се аутору којег је већ одавно познавала и читала, и који јој је очито био не само интелектуално, него и егзистенцијално близак и значајан, до формативног нивоа.
Иако Илија Марић истиче како њен дипломски рад не даје научни допринос тумачењу библијских мотива у Кјеркегоровој мисли и не придржава се увек академских принципа упућивања на изворе, он је значајан не само као прилог изучавању живота и дела ове важне уметнице, него и као једно од ретких дела посвећених овој теми на нашем језику, и то урађено веома добро и поуздано, уз коришћење Кјеркегорових дела и секундарне литературе тада још непреведених на наш језик.
Владимир Коларић: Успехом проглашено одлагање које подразумева пристајање на услове непријатеља
С обзиром на то да Биљана Јовановић није намеравала да гради академску ни уопште професионалну философску каријеру, али очито није била особа склона површном и формалном приступу било којој врсти писања, њен избор теме дипломског рада је био мотивисан интересовањем за Кјеркегора и његову философију, али очито и са њеним личним, дубоко проживљеним и промишљеним религијским трагањима.
Потекла из комунистичке породице (отац јој је био Батрић Јовановић), Биљана се у тридесетој години крстила у манастиру Ћелије, што за њу, како и овај рад сведочи, свакако није био произвољан и узгредан чин, него егзистенцијално условљен избор. Ова прецизно, јасно и аргументовано писана књига открива њена интересовања за најдубља питања вере и религијског искуства, што се у време када је рад писан никако није подразумевало, имајући у виду доступност одговарајуће литературе, као и присуство православља и хришћанства уопште у култури, а посебно академској средини тог времена.
Иако писан суздржано, са нагласком на јасноћи и прецизности, без много реторских ефеката, који би се могли очекивати од некога ко је по вокацији писац, не може се превидети ауторкина заинтересованост, али и разумевање – не само интелектуално, него и искуствено и доживљајно – структуре духовног искуства хришћанског типа. Многе ће свакако изненадити да је још осамдесетих – и то неко ко није теолог, нити је имао веће теолошко образовање – користио језичке и мисаоне форме карактеристичне за релационе и персоналистичке перспективе које су касније преплавиле нашу теологију све до засићености и епигонства, али у време писања овог рада су, бар у нашој средини, биле изразито свеже и подстицајне.
Када пише: „Обучавање у хришћанству не пружа ни уточиште, ни сигурност, ни мир. Напротив!“, не можете се отети утиску да то није само парафразирање Кјеркегора, него нешто доживљено и (оним „Напротив!“) необично емфатично изражено за иначе одмерен стил овог рада. Исто важи и када говори о „признавању неопходности мистичког искуства“, када пише како „комуницирати са Богом (Богочовеком) може само она индивидуа која однос са Богом непрекидно успоставља, понављањем тренутка у којем се вера једнозначно појављује“, или када рад завршава пасусом: „Двострукост односа према Богу (вера-саблазан) и двострукост егзистирајуће индивидуе (бесконачно у коначном), која је у односу, представља основу Кјеркегоровог егзистенцијалистичко-религиозног становишта; са средишњим питањем: или Аврам верује, или је изгубљен – као најдрастичнијим питањем у историји људског рода“.
Ако занемаримо чисто академско питање научног доприноса овог рада или његовог значаја за боље разумевање лика и дела ове списатељице, књига „Библија и Кјеркегорово становиште“ и даље представља на нашем језику јединствено, лепо, јасно и прецизно писано дело о великом философу, али и о најважнијим питањима религијског искуства, а тиме и егзистенције сваког од нас. Његова промишљеност и проживљеност је неупитна, и тиме она не баца само ново светло на лик Биљане Јовановић, него и на прожимање вере и културе у нашем добу и нашој средини, по ко зна који пут сведочећи како „Дух дише где хоће“.
Извор: Компас
