Превасходителному господину губернатору, сердару и кнезу, и прочим главаром, и свијема Његушима драго поздрављење. Ономланих послах Стефана Лазаревића на Ловћен да настоји купит жита и каза ми да су му крали пшеницу проз прозор от церкве, али му ја не вјеровах и зато нијесам ништа говорио. Но данас видим и вјерујем да ми је истину каза, будући тако на освић јучерањега дневи, проз исти прозор, понијели два сира и два руна вуне от звонарах који у јагањце иду. Ово није велика штета која ће ови манастир осиромашит, али је велико зло и базаконије које се подносит не може, зашто кад у церкву ништа сигурно није како ће бит на другу страну? Сваки народ у свијет почитује своје богомоље, христијани и латини своје церкве, калвини и лутерани своје кирке, Турци своје чамије, Чифути своје синагоге, идолопоклоници своја капишта и сваки се чува како от живога огња да не узме што из онога богомољнога мјеста у које му се име божије слави.
Ја сам видио у Ком, на врата Жабљака, а то и сваки види који у њем дође, не само завјете које у церкви христијани остављају цијеле нето и гору наоколо церкве у сву комску главицу цијелу и нигђе се не види једне мале гране посјечено. А зашто него зато што се и Турци боје от Бога, и от онога богомолнога дома ђе се име божије хвали и призива напомоћ.
Ја совершено знам да је и та церква међу Турцима што је међу вама не би Турци такво безаконије чинили но би слободно у њу могло стојат све што би се находило, како стоји у Ком и у Подгоричку церкву, далеко от кућах, толико сребро церковно, такођер и у остале церкве по Зети. Ви ћете рећ да нијесте свиколици разбојници… жи… овни. И то је истина. Знам и ја да нијесте, али јесте дужни искат лупеже церковне и кастигат, не само поради што церковно краду и церкву безчесте, него и сувише што свијех вас срамоте и поштење ваше бруче. Вама је, како сам разумио, из саборне церкве Свете Госпође украдено кандило сребрено, што је покојни архиђакон Стефан Марошевић приложио и ви се тајите и ништа за то не говорите колико да сте га свиколици украли. Дакле, не можете рећ да нијесте сви криви, јер ако нијесте лупежи ано лупежима на вољу чините кад их не тражите; и тако они слободно и весело церкве разбијају и лупештине чине, видећи да сваки мучи и да им пут с мучањем вашим на злочинство отварате. Ја знам да ћете и то рећ: „Ми не знамо ко је кандило укра ни ко је сир и остало из церкве с Ловћена понио, а бисмо их кастигали“. А како ћете знат кад нећете порадит да знате, што се тиче лупештине учињене у нашу церкву на Ловћен, ево ја дајем сочбине педесет талијерах ко ће ми право насочит лупеже. Дајте и ви за кандило, ако ли ћете и за једно и за друго да уједно сочбину дамо, ја сам тако согласен и готов у свако доба.
Сувише молићемо господа Бога вседржитеља пред којијем ништа скривено ни потајено бит не може да он те лупеже објави и кастига његовом крепком и силном десницом, да им та шићар са злом срећом у њихове руке и у њихове домове уљезе и сваки зли и злосрећни напредак унесе и да им свака добра срећа погине, а зла напредује, и надом и на пут и на свако мјесто куда се обраћали да се обраћају жељни и лишени здравља и свакога весеља и ју[на]чке радости и користи
. Но, приђе него ли ову молбу к Богу принесемо и приђе него сочбину дамо, ако ће се ти лупежи покајат и казат своја лупешка дјела, може им бити ласно да се умире [и с] Богом и церквом. И ја их молим и заклињам да тако учине и да се послије не кају, јер на исти начин остаће под клетвом и они који би те лупеже зна и не би их насочио и ако се по сочбини стануше кајат, нека ми вјерује да се умирит нећемо што неће доћ главари церногорски да виде разбој церковни и да суд церкви учине, зашто се на Бога надам да ће се насоћит и …ит што је с Ловћена понесено да се зна чисто ко га је понио. А по некој прилици чини ми се, и данас знам и ви и Раићевићи знат можете. Впрочем чекајући ваш обшти отговор за све јесам
ваш доброжелатељ и слуга
влад[и]ка ПЕТР.
На Цетиње, ијуња 14. 1813.
Посланица Цветог Петра Његушима
