Možete li nešto više reći o ocu Justinu i periodu kada ste sa njim razgovarali dok je bio zatvoren u manastiru Ćelije?
Pa tu su nam i sestre, ako hoće mogu i one nešto da kažu. Gledajte! Kada sam ja sve to pročitao tako, oca Justina. Odveo me Bog, a niko drugi. Nedelja Pravoslavlja, zapisao sam o tome, možda ima u nekoj od ovih knjiga. Nedelja Pravoslavlja 1943. godina. Otac Justin držao nekoliko propovedi u Sabornoj crkvi, ja sam rođen na sto metara ispod Saborne crkve, tako da taj kraj jako volim, uvek i danas naravno. Otac Justin govori o Nedelji pravosalavlja, prelepo govori. Potpuno me je obuzeo da sve ono što sam čitao, čujem sada uživo. Grmeo je protiv komunizma. Nije politizirao, bitne stvari govorio je iz Jevanđelja. Kada je grmeo protiv komunizma, ja trunku mržnje u njemu osetio nisam. I kada moj dragi Dobrica Ćosić kojeg volim i poštujem kaže: „Otac Atanasije, mržnju ima. Kako može jedan vladika da ima mržnju?“ Uvek se s njim suprostavljam: „Ne! Vladika onakakav kakva je“, znam dobro Atanasija, iz njega svašta izlazi, nikad mržnja, „Kod vladike Atanasija nema mržnje“.
E to treba razlikovati. Govorio je, pazite dobro, sve napred šta će biti, ako dođu komunisti. I ako i nikakav prorok nije bio, mnogo stvari je čitao iz onog doba. Već je dolazilo nešto glasova iz Sovjetskog saveza. Kakvih je divnih mladih ljudi bilo koji su bili komunisti, pre Drugog rata. Pa oni su davali živote. Za koga? Za ideju! Ali ne ono Platonovo veliko “I“, to je bilo malo “i“, ideja, pa onda ideologija. Ako nema Boga mora postojati ideologija, opet ona praznina. Moraš nečim ispuniti. Staljin Bog, ovde kod nas Tito. Niko nije Srbe tako okupio i tako… neverovatno, neverovatno. Srbi nisu zgodni kada dovedu nekog na vlast. Ubijali su kraljeve, jel da?
Doduše ubijali su i u Evropi kraljeve u srednjem veku, ali ne 1903. godine kada ubiše kralja Aleksandra Obrenovića i iskasapiše ga zajedno sa kraljicom Dragom. I engleske novine kažu: „Ovo je varvarski narod!“ 1903. engleske novine pisale, već je bilo stalo sa takvim obračunavanjima u Evropi sa kraljevima. Nije baš lepo, mogao sam to i da preskočim, ali eto tako. Tito, jedini Tito, čak ni atentati izgleda da nisu bili, tako da je to neobičan čovek. Ništa ne kažem, ništa. Nemojte demoni ili bilo šta drugo. Neobičan čovek bio svakako, još će se pisati o njemu. Čudo! Kako su ga slušali! Ćilas koji je bio daleko iteligentniji od Tita naravno. Dobrica Ćosić, veliki pisac naš. Svi su bili nečim čudno hipnotisani. Malo prejak izraz sa tim Titom.
Otac Justin je propovedi divne imao. Na srpskom jeziku su bile propovedi, nemojte to- ili ili. Pa ćemo sve prevesti na srpski jezik ili da ostane na staroslovenskom. Srbi moji! Ja sam Srbin skroz. Cela Zapadna Srbija ima Jerotića. Odakle smo mi? Znam pretke, nikog drugog u srpskoj lozi Jerotića. Nemojte- ili ili! Ako je crn onda nije beo, ako je beo onda je crn! Uvek tako, nemojte- ili ili, nema trećeg. A što ne gledate dugu, a što ne gledate biljke u proleće na livadi kao što sam već rekao? Pa Bog je dao mnogo boja. Pa dao je i više religija, ali ne religije koje su bile nagoveštaj Hrista. Sve religije su „logos spermatikos“ spermatični logos, semeni Logos.
To ne kažem ja, nego sveti Justin Filosof iz II veka posle Hrista, Mučenik, po kome je naš Justin dobio ime. Sve religije sveta su nagoveštaj dolaska Isusa Hrista. Svi su narodi čekali Mesiju. Sada i dalje čekaju. Islam čeka poslednjeg Imama, budisti čekaju poslednjeg Muthisatvu. Za hrišćane Mesija je došao zauvek. To je razlika, naravno, sa drugim religijama. Sve religije su čekale Mesiju, nagoveštaj su imali. Znate šta kaže Buda? Veliki filosof: „Na mržnju se nikad ne odgovara mržnjom, nego onim suprotnim!“ A ne kaže „ljubav“. Trebao je da dođe Isus Hristos na svet pa da nam kaže šta je ljubav. Nema. Pojam „ljubavi“ koji nam je doneo Hristos, samo nam je On to doneo.
U drugim religijama, nije da nisu znali šta je ljubav, ne možemo toliko daleko ići. Ali Buda kaže: „Na mržnju nikad ne odgovarati mržnjom, nego onim suprotnim!“ Eto, otac Justin, o njemu može mnogo toga da se kaže. Bio je srčan! Pun energije. Pun strasti u dobrom smislu reči. Kod Isaka Sirina imate, kada kažemo strasti onda manastirski ljudi pa i sveštenici odmah nekako „Strasti, šta su strasti!? Pa mi se celog života borimo protiv strasti!“ Ne strasti su energija, samo zavisi kuda upućujemo tu energiju. Seksualnost je ogromna energija u nama. Agresija, naučnici kažu da je nagon, gotovo svi naučnici etolozi, ne etnolozi, agresija-nagon.
Ako je nagon to je energija. Zašto nisu promenili ime, ne znam. „Jer svi kažu kakva agresija? Kako ja, ja nisam agresivan!“ Agresija je prisutna već kod malog deteta. Ne samo zbog roditelja nego je nagon u kom pravcu ćeš uputiti energiju seksa, energiju agresije, energiju koju ti je Bog dao. Govorimo o bioenergiji. Danas, na sve strane, svaki čovek ima bioenergiju, svaki! S tim da neko ima jače, kako je to Bog dao jaču energiju, kako će upotrebiti? Na dobro, na zlo? E to je sada ono, čovek je slobodno biće.
Mitar Milovanović, Miloš Rafailović
Izvor: Čudo.rs
