Четвртак, 18 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Владан Динић: Древна игра и модерна политичка коректност

Журнал
Published: 18. јун, 2026.
Share
Фото: Pixels
SHARE

Пише: Владан Динић

Када је 25. маја 2020. године у Минесоти, током полицијске интервенције, живот изгубио Афроамериканац Џорџ Флојд – човек контроверзне биографије и богатог полицијског досијеа – свет су запалили масовни протести. На удару агресивног таласа “антирасизма” и политичке коректности нашли су се споменици историјских личности: од Кристифора Колумба, преко америчких председника Вашингтона, Џеферсона и Линколна, па све до глумца Џона Вејна. Међутим, бизарни врхунац овог идеолошког лудила догодио се када је на оптуженичку клупу постављен – шах!

Ова безумна теорија васкрсла је на друштвеним мрежама уз тврдњу да је шах инхерентно расистички јер бели играч увек игра први, чиме наводно стиче почетну предност и омаловажава оног ко води црне фигуре. Оно што је деловало као неслана шала постало је тема када се у причу укључила аустралијска радио-станица Еј-Би-Си из Сиднеја. Некадашњи шахиста, а данас економиста Џон Адамс, јавно је обелоданио да су га медији званично позвали да прокоментарише „расизам у шаху“. Слично питање упућено је и велемајстору Емилу Сутовском, високом званичнику Фиде, који је ову модерну глупост пресекао лаконски: “Не могу да наставим овај разговор!” и спустио слушалицу.

Да је људска глупост вечна, потврђује и историја. Шах је настао вековима пре модерних идеологија, а изумео га је човек тамне пути. Док се у свету деценијама водила узвишена филозофска расправа о томе да ли је шах спорт, наука или уметност, југословенски велемајстор и легенда Александар Бека Матановић решио је ту дилему у два потеза: “Шах је – шах!”

Древна игра на 64 поља преживела је ратове, колеру, шпанску грозницу и бруталност рачунарских чипова јер у себи носи нешто мистично и недодирљиво. Зато су и лекари током недавне пандемије коронавируса призвали у помоћ легенду о настанку шаха како би народу објаснили опасност од геометријске прогресије ширења вируса.

Легенда каже да је мудрац Сиса бен Дахир измислио шах како би бахатог и суровог индијског краља Шахрама научио памети и показао му да владар без свог народа (фигура) не представља ништа.

М. Ломпар: Емигрант је „шахом“ натерао отаџбину да га призна (Фељтон, шах и књижевност; 3. дио)

Одушевљени тиранин понудио је мудрацу награду по жељи. Сиса бен Дахир је затражио наизглед скромну награду: да му се на прво поље табле стави једно зрно жита, а на свако следеће дупло више него на претходно. Краљ се надмено насмејао и наредио слугама да испуне захтев. Међутим, пре него што су стигли и до трећег реда поља, краљеви математичари су схватили застрашујућу истину – у целој империји, па и на целом свету, нема толико жита! Коначан број износио је 18.446.744.073.709.551.615 зрна. У знак сећања на ову лекцију, шаховска поља се у Индији и данас називају “кохатазара” (амбар).

Друга предања, попут оних из персијског епског дела “Шахнаме” писца Фирдусија, сведоче о дубоким коренима ове игре. У Кини се шах играо још пре два миленијума, а забележене су приче о скупоценом ћилиму великаша Чунга на којем су прелепе девојке служиле као живе фигуре.

Постоји и легенда која проналазак шаха приписује грчком јунаку Паламеду током вишегодишње опсаде Троје. Како би скратио досаду војницима, Паламед је осмислио игру, а у једној партији је маневром скакача упао у противнички табор и дао мат. Та партија је наводно родила идеју о чувеном Тројанском коњу, помоћу којег је Троја коначно пала. Вековима касније, 1863. године у Паризу, покренут је шаховски часопис управо под називом “Паламед”, са Сервантесовом максимом на насловници: “Живот је сличан шаховској партији”.

Кроз историју, шах је слављен, али и забрањиван као „ђавоља игра“. Француски краљ Луј ИX поседовао је три раскошне гарнитуре од злата, сребра и кристала (које се данас чувају у Паризу), али је истовремено 1254. године издао едикт којим строго забрањује играње шаха у народу. С друге стране, монголски освајач Тамерлан из 14. века био је страствени играч који је увео обавезно учење шаха за своје војсковође. Када му је у посету дошао чувени мајстор Галалдин, који је све противнике побеђивао дајући им топа форе, Тамерлан му је упутио двосмислену добродошлицу: “Ти си први у шаху, а ја у управљању државом!” Мајстор му је без страха одговорио: “Ми смо непобедиви, сваки у својој области!”

Шах је преживео векове, краљеве, забране и компјутере, па нема сумње да ће преживети и најновије апсурде модерног доба.

Извор: НИН

TAGGED:Владан ДинићИграполитичка коректностшах
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Геолитература: Нова прекретница у историји идеја
Next Article Грађани као савезници науке: Како рибари и љубитељи мора помажу у откривању тајни Јадрана

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Боровинић Бојовић: Подгорица је у сигурним рукама

Носитељка листе Демократског фронта (ДФ) на локалним изборима у главном граду, Јелена Боровинић Бојовић, саопштила…

By Журнал

Поп рецензије (152): 1700

За нашу Цркву кажемо да има 4 својства. Тако је дефинисана и каже се да…

By Журнал

 Читање [наглас и у себи] кроз прсте Алберта Мангела

Читање у себи није тако стара вјештина, како би могао помислити човјек који није читао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Немања Рујевић: Чујемо се неки дан од понедељка

By Журнал
Други пишу

Бранко Милановић: Заборавите прошлост

By Журнал
Други пишу

Професор др Јанко Ницовић: Крвна освета у Црној Гори

By Журнал
Други пишу

Реформа образовања у Црној Гори из перспективе философије образовања

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?