Drevna olupina stara oko 1.200 godina, najveća te vrste pronađena kod obala Izraela, osporila je dosadašnje teorije arheologa da je posle islamskog osvajanja Svete zemlje trgovina na Mediteranu sa Zapadom bila potpuno obustavljena. Iznenadna oluja? Neiskusan kapetan broda? Bez obzira na razlog, trgovački brod napravljen od drveta jele i oraha, prepun kontejnera sa plodovima iz dalekih zemalja potonuo je u plitkim vodama kod obale Izraela, nedaleko od kibuca Magam Mihael, pre više od 1.200 godina.
Bilo je to otprilike u vreme kada je pretežno hrišćansko Vizantijsko carstvo gubilo kontrolu nad ovim područjem istočnog Mediterana kojim je islamsko carstvo širilo svoj uticaj.
Olupina broda, datirana u 7. ili 8. vek nove ere, dokaz je da se trgovina sa ostatkom Mediterana i dalje normalno odvijala uprkos verskoj podeli, napominje Debora Cvikel, pomorski arheolog sa Univerziteta u Haifi i rukovodilac istraživanja. „Istorijski udžbenici nam obično govore da je u tom periodu trgovina skoro stala. Nije bilo međunarodne trgovine na Mediteranu. Imali smo uglavnom manja plovila koja su prevozila robu duž obale“, dodala je Cvikelova.
Ali izgleda da ovo nije bilo tačno.
„Ovde imamo veliku olupinu, za koju mislimo da je prvobitno bio brod dugačak oko 25 metara i – u najmanju ruku – natovaren teretom sa prostora celog Mediterana“. Artefakti otkriveni na palubi olupine pokazuju da je brod pristajao na Kipru, u Egiptu, možda u Turskoj, a možda čak išao i do obale Severne Afrike. Istraživanje ove olupine podržala je Izraelska naučna fondacija, Fondacija Honor Frost i Instituta za pomorsku arheologiju na Univerzitetu A&M u Teksasu.
Obala Izraela prepuna je olupina brodova koji su potonuli tokom prethodnih milenijuma. Olupine su pristupačnije za proučavanje nego drugde na Mediteranu jer je more ovde plitko, a peskovito dno čuva artefakte. Obično oluje dovedu do pomeranje peska i otkriju pravo arheološko blago, što se dogodilo i prilikom otkrića pomenute olupine kod obala Izraela. Dva ronioca amatera uočila su komad drveta kako viri sa dna i to prijavila nadležnima.
Koristeći podvodne usisivače za čišćenje naslaga oko metar i po peska, pronašli su preko 200 amfora koje su još uvek sadržale sastojke specifične za mediteransku ishranu, poput ribljeg sosa i raznih maslina, urmi i smokava. Pronađena su i oruđa sa broda, poput užadi, ali i lični predmeti, drveni češljevi, kao i životinje, uključujući ostatke insekata i šest pacova. „Moramo da budemo veoma pažljivi jer su neki ostaci, poput ribljih kostiju, ili pacova, ili koštica maslina, toliko sićušni da se mogu izgubiti u deliću sekunde“, naglašava dr Debora Cvikel. Neki od paketa tereta na sebi su imali simbole hrišćanske vizantijske crkve, a drugi su imali natpise na arapskom. Istraživači se nadaju da će pronaći adekvatan prostor gde će izložiti olupinu broda za javnost. U suprotnom, zasuće ga peskom i ostaviti na dnu mora, zajedno sa bezbroj drugih olupina.
Izvor: RTS
