Evropska komisija namerava da pojednostavi proceduru odobravanja genetski modifikovanog semena. Šta to znači za poljoprivredu?
Poljoprivrednik Gerhard Rost iz Gajzelvinda stoji pored stabljike kukuruza, visoka je kao on. U ovo vreme bi inače trebalo da bude visoka 2,5 do tri metra.
To je bilo u avgustu prošle godine. Kukuruz nije dovoljno porastao, jer nije padalo dovoljno kiše.
I ove godine je tamo ponovo izuzetno sušno. A naučni modeli predviđaju da postaju sve verovatniji ekstremni uslovi kao što je suša.
Genetske makaze – poznata metoda u zelenom ruhu
Robert Hofi istražuje moguća rešenja tog problema na Lajbnicovom institutu za biljnu genetiku. On koristi zeleni genetski inženjering, odnosno novi proces kojim se genetski materijal biljaka ciljano modifikuje. Veliki potencijal vidi u promeni svojstava biljaka kako bi se bolje nosile sa sušom.
Između ostalog, radi s takozvanim novim metodama genetskog inženjeringa. To uključuje metodu CRISPR/Cas9, poznatu i kao genske makaze: lanac DNK se na određenoj tački preseče, pa se pojedinačni delovi DNK uklanjaju, modifikuju ili ubacuju.
Hofi polaže velike nade u tu tehnologiju. Konkretan cilj mnogih istraživača je brže i preciznije oplemenjivanje biljaka, razvoj sorti koje zahtevaju manje đubriva i pesticida.
GMO-kukuruz bez kontrole
Loša reputacija genetskog inženjeringa
Međutim, genetski inženjering ima lošu reputaciju kod mnogih potrošača. Organska i ekološka udruženja upozoravaju na potencijalne opasnosti i odbacuju planove Evropske unije koja hoće da ublaži zakone u toj oblasti. Često upozoravaju na neželjene uticaje na životnu sredinu kada se koriste genske makaze.
Prema Hofijevom mišljenju, ta zabrinutost je neosnovana: decenije istraživanja biološke bezbednosti pokazale su da genetski inženjering sam po sebi ne predstavlja nikakve druge rizike od onih koji postoje kod tradicionalnog oplemenjivanja biljaka, na primer ukrštanjem ili selekcijom.
EU bi da pojednostavi odobravanje genetski modifikovanog semena
Evropska unija menja svoj stav kada se radi o proceni rizika od zelenog genetskog inženjeringa i želi da pojednostavi odobravanje semena koje je na taj način modifikovano. Preduslov je da seme na kraju ne sme da se razlikuje od onog iz konvencionalnog uzgoja.
Sve ostale sorte semena spadaju u kategoriju 2 i za njih i dalje važe aktuelni postupci odobrenja. Ali, procena rizika trebalo bi da se prilagodi, odnosno olakša.
Zavisnost poljoprivrednika?
Lars Nojmajster, stručnjak za pesticide i portparol organizacije Fudvoč, kritikuje planove Unije i upozorava na moguće stvaranje zavisnosti od velikih međunarodnih kompanija koje proizvode i prodaju seme.
Naime, te kompanije bi mogle da patentiraju genetski modifikovano seme i poljoprivrednici bi zbog toga mogli da postanu zavisni. Veliki broj ekoloških i organskih udruženja takođe sumnja u priču da biljke proizvedene novim genetskim inženjeringom postižu veće prinose i dovode do manje upotrebe pesticida, odnosno da su održivije.
Poljoprivrednici su takođe podeljeni po tom pitanju. Gerhard Rost to vidi ovako: „Oplemenjivanje biljaka je zapravo i promena genetike, samo što je to ide mnogo sporije.“ Genetski inženjering koji njegov kukuruz čini otpornijim na sušu – to bi mogao da toleriše. Međutim, Rost kritikuje činjenicu da se genetski inženjering koristi za poboljšanje kompatibilnosti pesticida.
Ukoliko se zaista sprovedu u delo predlozi koje Evropske komisije, to bi moglo da promeni i svakodnevni rad Grharda Rosta. Jer, to znači da bi u Evropskoj uniji ubuduće moglo da bude odobreno znatno više genetski modifikovanog semena.
jt/dr (br)
Izvor: dw
