Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Некад стожер слободне мисли и објективног новинарског исказа, дневни лист и портал Вијести претварају се у оруђе Жељка Ивановића за идеошко-пропагандни рат против Милојка Спајића и њихове Владе. Тешко је домислити који су разлози за ову беспризорну кампању, која нас доводи до запитаности да ли се икада, овом силином, ударало на ДПС. Али шта год био разлог, легитиман је.
Критика је пожељна. Начин је тај који ствара проблем и који „Вијести“ доводи до непрепознатљивости. Почињу да личе на ЦДМ, Антену и остале медијске рупе у које се пљује и повраћа по неистомишљеницима, како ко стигне…
Сваког дана по неколико текстова налик истраживању, и сви негативни. Уз то, Балша, Ратка и остали колумнисти у истим ратном строју…невјерице, подозрења према свему што Спајић или неко од министара изговоре. Одлично. Сви се мијењамо и то су знаци слободе. Можда једног јутра на црногорским киосцима чујемо оно што се некад говорило за покојну „Побједу“: „Дај ми једне Вијести, док не стигну новине“.
До читања у сљедећем броју….
