У Градској кући, у организацији ЈУ Музеји и галерије, предавање на тему „Поглед на тврђаву Оногошт из археолошке перспективе“ одржао је археолог мр Срђан Делић.
Позивајући се на рад колеге Бојана Новаковића, објављен у часопису „Историјски извори“, Делић је рекао да је историја Оногошта, а самим тим и Никшића, нешто другачија од оне коју познајемо, а укоријењена је у популарној и научној култури. Навео је да су географске одлике терена условиле изградњу горњег и доњег града, односно цитаделе и подграђа, при чему је горњи град релативно добро очуван, док су од доњег града преостали дијелови појединих кула и темељне зоне зидова, који су их повезивали.
Чињеница да је на широј територији града Никшића постојала римска насеобина са почетка И миленијума потврђена је, напомиње Делић, на античкој комуникацији Нарона, Дукља, Скадар, Драч. Најосновнији подаци о њој налазе се у античким картама и путописима, док је најстарији помен у Птоломејевој географији из ИИ вијека, гђе се римска насеобина назива Ендерон, потом Сандерва, па Андарба, и нама знана Андерба. Није позната тачна локација овог насеља, али, додаје Делић, постоји више локалитета у Никшићу са значајнијим траговима римске културе, док је Оногошт изузетно сиромашан остацима из овог периода.
Срђан Делић указује да истраживања зидина Оногошта никад нису извршена у мјери која би омогућила сигурније датовање. Резултати првих истраживања и данас се, оцијенио је, високо вреднују, иако су била површна, док се новија, детаљнија занемарују. Закључци који се налазе у литератури резултат су, сматра он, окоштале представе о континуитету града и његовог имена кроз вијекове. На њему до сада нису установљени никакви сигурни римски архитектонски, нити готски радови, а спроведена археолошка истраживања говоре да се на тврђави препознају одређене фазе градње: најстарији је средњи вијек, док су друге двије фазе живота Оногошта везане за период Османске владавине, када су се вршила проширења и дораде на утврђењу.
Сенка Чоловић Шумић
Фото/видео: РТНK
