Недеља, 21 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

(ВИДЕО) Одржано предавање „Поглед на тврђаву Оногошт из археолошке перспективе“

Журнал
Published: 27. децембар, 2023.
Share
SHARE

У Градској кући, у организацији ЈУ Музеји и галерије, предавање на тему „Поглед на тврђаву Оногошт из археолошке перспективе“ одржао је археолог мр Срђан Делић.

Позивајући се на рад колеге Бојана Новаковића, објављен у часопису „Историјски извори“, Делић је рекао да је историја Оногошта, а самим тим и Никшића, нешто другачија од оне коју познајемо, а укоријењена је у популарној и научној култури. Навео је да су географске одлике терена условиле изградњу горњег и доњег града, односно цитаделе и подграђа, при чему је горњи град релативно добро очуван, док су од доњег града преостали дијелови појединих кула и темељне зоне зидова, који су их повезивали.

Чињеница да је на широј територији града Никшића постојала римска насеобина са почетка И миленијума потврђена је, напомиње Делић, на античкој комуникацији Нарона, Дукља, Скадар, Драч. Најосновнији подаци о њој налазе се у античким картама и путописима, док је најстарији помен у Птоломејевој географији из ИИ вијека, гђе се римска насеобина назива Ендерон, потом Сандерва, па Андарба, и нама знана Андерба. Није позната тачна локација овог насеља, али, додаје Делић, постоји више локалитета у Никшићу са значајнијим траговима римске културе, док је Оногошт изузетно сиромашан остацима из овог периода.

Срђан Делић указује да истраживања зидина Оногошта никад нису извршена у мјери која би омогућила сигурније датовање. Резултати првих истраживања и данас се, оцијенио је, високо вреднују, иако су била површна, док се новија, детаљнија занемарују. Закључци који се налазе у литератури резултат су, сматра он, окоштале представе о континуитету града и његовог имена кроз вијекове. На њему до сада нису установљени никакви сигурни римски архитектонски, нити готски радови, а спроведена археолошка истраживања говоре да се на тврђави препознају одређене фазе градње: најстарији је средњи вијек, док су друге двије фазе живота Оногошта везане за период Османске владавине, када су се вршила проширења и дораде на утврђењу.

Сенка Чоловић Шумић

Фото/видео: РТНK

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Радозналост која не да мира се исплатила – у Србији потврђена нова врста птице
Next Article Рецензија: “Шериф Бас Ривс”(2023): Брзи пиштољи и челичне кичме

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Победилац смрти – филм о Страсној седмици и Васкрсу у манастиру Високи Дечани (видео)

“Победилац смрти” продукцијске куће Cinnamon production из Београда је документарни филм о данима Страсне седмице…

By Журнал

Тиг Лараби: Архивска грозница у палати трајно затворене библиотеке

Пише: Тиг Лараби На адреси Thomas Street 33 на Доњем Менхетну налази се зграда која не личи…

By Журнал

Сеизмичка сигурност је јавни интерес, а не добра воља инвеститора

Пише: Бранислав Главатовић Недавним измјенама Закона о геолошким истраживањима у Црној Гори практично је укинута…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Либан: „Најтежа економска криза у свијету од средине 19. века“

By Журнал
Мозаик

На данашњи дан рођен српски пјесник и љекар Јован Јовановић Змај

By Журнал
Мозаик

Бобан Стојановић: Формирање „народног покрета за државу“ још једна Вучићева манипулација

By Журнал
Мозаик

Што ће нам култура?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?