Шеф медијског тима СДП-а Мирко Станић је јуче изашао са необичном „вулканском“ изјавом: „Верица Мараш је као директорка “Плантажа” у државном власништву у пар деценија приходовала неколико стотина хиљада, ако не и милиона еура, и то у времену кад је минимална плата у Црној Гори била 193 еура, а минимална пензија 148 еура.“
Ово, „минимална плата 193 еура, а минимална пензија 148 еура“, је тема за данашње „побуњене Синдикате“ и питање: гдје тада били?
Невидљиви? У „мишјој рупи“ или како, господо?
И тако, Станић је потом наставио: „Нажалост, ту минималну плату и пензију је примало превише наших суграђана, који нијесу имали шанси ни да помисле да купе стан, док је Верица за “рјешавање стамбеног питања” добила 300.000 еура“!?
И да живе као људи, могло би се додати?! Или не?
Савршена изјава Станића, али закашњела петнаестак година, што је доста дуго вријеме које је обиљежило ћутање СДП-а.
Ћутали Синдикати, ћутао СДП!
Сада су се сјетили овог безочног случаја, а таквих случајева је било небројено у временима владавине ДПС-а.
Верица Мараш је „ситан капиталац“ у поређењу са „зарађених“ 50 милиона еура, само на једном рачуну одбјеглог полицајца Миловића.
Ипак, случај Верице Мараш је посебан јер је држава поставила на то мјесто, а не мафија.
Да појаснимо, према подацима које су раније објављивали медији, Мараш је у периоду од 2008. до 2020. године, за вријеме док је обављала функцију извршног директора, приходовала укупно 1.235.379 еура.
Од те суме, нето зарада је износила 800.000 еура, исплаћени минули рад 74.000 еура, исплаћени годишњи одмори око 50.000 еура, док јој је додијељено фиксно 300.000 еура по основу бесповратног стамбеног кредита.
Мало јој је све то било, сада се опет појављује на сцени да „даље гули Плантаже“.
Поднијела је тужбу против „Плантажа“, јер сматра да јој је незаконито смањена зарада за период од 1. јуна 2012. до 23. октобра 2020. године, одлуком за чије је законито спровођења она била задужена, а могуће обештећење могло би да износи око 300.000 еура.
За шта тражи још новца, када знамо да су резултати њеног рада познати јавности?
Њеног „минерског“ рада разарања „Плантажа“!
Наиме, након њене оставке у октобру 2020. године и доласка нове управе почетком 2021. године, ревизори су открили дубиозе у билансима компаније и укупне губитке од преко 40 милиона еура.
Преко 40 милиона еура?! Дивно!
Дакле, штета за Плантажа је била 40 милиона еура, директорка Мараш је за тај „врхунски резултат“ добила 1.235.379 еура, и додатно тражи око 300.000 еура!?
Шоу програм, зар не? А музичка жеља? Реквијем, можда?
Да се разуијемо, за вријеме од 2008. до 2020. године није се створио политички притисак да се она смијени, па да „Плантажама“ управља неко ко ће приходовати за независну државу 40 милиона евра, а не направити толики губитак.
Верица Мараш за финансијско угробљавање „Плантажа“ и државе сада тражи додатну премију?
А тужни СДП и Станић су закаснили са реакцијом.
Сада само очајно констатују да је Верица милионе приходовала и губитке од неколико десетина милиона еура направила у „времену кад је минимална плата у Црној Гори била 193 еура, а минимална пензија 148 еура.“
Заборављајући да је за то вријеме СДП кликтао: „Да је вјечна“!
Тек сада им постаје јасније што је режим Ђукановића пукао 30.08.2020. године, и о томе јавно говоре.
Док су били у систему: били су учесници свега лошега што сада испливава и на што сада бурно реагују.
На крају баладе само требају признати да су патили од вишедеценијског политичког и духовног сљепила.
Њега им је изазвала накарадна идеологија коју СДП има, а која се сводила на: пустићемо пљачкаше да раде шта хоће, за спас идеологије суверенизма
Али, и сијасет мјеста по дубини које је СДП имао па је морао ћутати док се систем не распадне од тешке болести.
Управо зато је СДП избачена из новог сазива парламента, вољом гласача на последњим изборима.
А што се тиче Верице Мараш, већ је добро наплатила што је од Плантажа направила олињалу рагу коју је неуморно јахала, сада само и даље жели да је јаше док јој ноге не поломи.
Војин Грубач
