Понедељак, 4 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураМозаикНасловна 5СТАВ

Венац за пријатеље с Менхетна

Журнал
Published: 31. октобар, 2023.
Share
Getty
SHARE

Кад након Дејтона буде основан заједнички телевизијски јавни сервис са идејом да његов програм буде гледан у оба ентитета, једна од првих серија емитованих у ударном термину били су „Пријатељи“. Колико год људи у Федерацији и Републици Српској могли имати разлика у ставовима у доменима политике и историје, једнако су се, нарочито генерацијски, могли идентификовати с „Пријатељима“

Getty

Пише: Мухарем Баздуљ

У четвртак, 24. септембра 1994, конференцију за штампу је одржао Тим Спајсер, портпарол УНПРОФОР-а, односно заштитних снага Уједињених нација у ратом запаљеној Босни и Херцеговини. Главна вест коју је саопштио новинарима била је да „повлачење српског тешког наоружања из заштићене зоне Сарајева добро напредује“. Навео је да су војни посматрачи мировних снага потврдили повлачење два минобацача калибра 82 милиметра из Рајловца, као и једног самоходног топа типа М18 са Требевића. Спајсер је изјавио и да је претходног дана на Сарајево испаљена једна минобацачка граната, али није могао потврдити с чијих положаја је стигла, за разлику од две гранате које су пале северно од града за које је поуздано утврђено да су испаљене са српских положаја, па је Палама упућен оштар протест. За разлику од сарајевског ратишта, на озренском и у близини Добоја борбе су ескалирале, па је размењено близу 120 пројектила, док је североисточно од Тузле забележено шездесетак испаљења. Било је борби и источно од Мостара, на подручју Благаја и Потока, као и у околини Горажда.

Тог истог 24. септембра 1994. године, у исти тај четвртак, на телевизијској мрежи Ен-Би-Си у Сједињеним Америчким Државама, приказана је прва епизода хумористичке телевизијске серије „Пријатељи“ коју су креирали Дејвид Крејн и Марта Кауфман. Прва идеја о серији појавила се непуну годину раније, а радни наслов јој је био „Кафе Несаница“. Након неколико разрада синопсиса дошло се до наслова „Пријатељи попут нас“, да би напослетку назив био скраћен на једну реч: „Пријатељи“.

Серија ће постати изузетно популарна па ће се снимити чак десет сезона, а ликови Рејчел, Монике, Фиби, Роса, Чендлера и Џоија постаће неизоставан део западне популарне културе, а за људе рођене шездесетих, седамдесетих, па и осамдесетих година 20. века, они ће представљати карактерне стереотипе скоро као некад ликови из митологије.

Црта је подвучена

Мало мање од 30 година након премијере прве епизоде, последњег октобарског викенда 2023. године, свет је обишла вест да је преминуо глумац Метју Пери који је у „Пријатељима“ играо улогу Чендлера. Играо је он и у петнаестак биоскопских филмова, од којих је понеки био и сезонски хит, али, реално, остаће упамћен практично искључиво по улози у „Пријатељима“.

Warner Bros. Television / Getty

Мада је десета, последња, сезона „Пријатеља“ завршена у мају 2004, фанови су често прижељкивали нове наставке. Покушај спин-офа „Џои“ прошао је доста лоше, а није било претеране еуфорије ни око програма прозваног „Пријатељи: поновно окупљање“ емитованог у мају 2021. Испоставило се да је то било и последње појављивање Метјуа Перија на телевизији. После Перијеве смрти ваљда је сасвим јасно да „Пријатеља“ више неће бити, па се може подвући црта.

Шта је то било у тој серији да јој се репризе и данас радо гледају? Откуд потреба да се после краја „Пријатеља“ направи врло слична франшиза „Како сам упознао вашу мајку?“ Зашто су њени јунаци могли бити идентификацијски образац и у Америци и у Босни, примера ради, уз све разлике америчке и босанске свакодневнице у септембру 1994. кад је серија кренула?

Не помињем случајно босанскохерцеговачко искуство гледања „Пријатеља“. Кад након Дејтона буде основан заједнички телевизијски јавни сервис са идејом да његов програм буде гледан у оба ентитета, једна од првих серија емитованих у ударном термину били су „Пријатељи“. Колико год људи у Федерацији и Републици Српској могли имати разлика у ставовима у доменима политике и историје, једнако су се, нарочито генерацијски, могли идентификовати с „Пријатељима“. Исто је, наравно, било и у Србији.

Серија „Пријатељи“ је типичан културни производ тријумфалног капитализма на врхунцу. Ликови су темељно профилисани кроз посао који раде: био то посао универзитетског предавача, неуспешног глумца, куварице или корпорацијског чиновника. Породичне везе су мање важне од успутних свакодневних веза створених у велеградског хуци и халабуци. То такозвано „пријатељство“ које и крсти серију више је комбинација доброг познаништва и цимераја, него пријатељства о каквом су писане филозофске књиге. Протагонисти серије „Пријатељи“ су једни другима пријатељи онако како се „пријатељује“ на Фејсбуку који је као „фирма“, ето, игром случаја регистрован тачно три месеца пре престанка снимања „Пријатеља“. Не бих се ни најмање чудио да је и Марк Цукерберг (био) фан.

Getty

Дух времена

Дејвид Хопкинс је аутор духовите теорије да ова серија и највише крива за урушавање репутације интелектуалаца у западном свету. Једини човек са докторатом, једини привржен породичним вредностима, једини истински романтичан, једини који гаји еклектичне научне, уметничке и политичке интересе, Рос Гелер, наравно, представљен је као досадни „шоња“ и најбезвезнији члан „пријатељске шесторке“. По Хопкинсу, популарност „Пријатеља“ утицала је и на реизбор Џорџа Буша млађег на функцију председника САД, као и на хиперпродукцију „ријалити формата“.

Ако је то што Хопкинс говори и хипербола, односно ако не можемо говорити о узрочно-последичном односу, можемо о прецизном детектовању „духа времена“. А то време је, између осталог, и време цинизма, па је Чендлер бивао омиљен углавном као духовити циник.

Немачки филозоф Петер Слотердајк је написао „Критику циничног ума“. Слотердајк је, међутим, човек из фасцикле са Жаком Деридом. Тираж његових „Политика пријатељства“ ипак је неуспоредиво мањи од броја гледалаца „Пријатеља“.

Извор: rt.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Последице рата: Поделе тамо далеко
Next Article Одакле Милојку паре за нас?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Подјеле

Неће ваљда јединственији и неупитнији бити Мило Ђукановић послије 30г његове свађалачке политике - од…

By Журнал

Црногорске заставе на манастиру: Шта је Цетиње било и шта ће бити

Ја сам Црногорац као држављанин ове државе јер, Црна Гора је самостална држава, национално сам…

By Журнал

Америка није успјела да окупи свијет против Русије

САД нису успеле да окупе светску заједницу против Русије, пише новинар Kолум Линч у својој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 5СТАВ

Трејнспотинг- бијег од сивила свакодневнице

By Журнал
Насловна 1СТАВ

Спајићева честитка свима…

By Журнал
МозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

Орден Светог Саве за Спајића и Милатовића

By Журнал
Култура

Разматрања о актуелним питањима духовне ситуације нашег времена

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?