Из посланичког клуба ДПС у више наврата су током скупштинских полемика у марту мјесецу најављивали „нове анкете“, и ковитлали кажипрстом најављујући повратак на прво мјесто. Анкете које су у међувремену објавили одређени портали, и о којима се спекулише на друштвеним мрежама, ДПС-у дају између 23% и 24%. Ипак, изостало је гласније оглашавање странке најпознатијег црногорског аутократе.
Прије само неколико година Ђукановић је често понављао у медијима да је „ДПС најјача странка“, не зато што је прва, него зато што „у континуитету има 40%“ подршке. Услиједио је сукоб са Црквом и народом, па 30. август 2020. Остало је историја. Или будућност коју смо одабрали, како хоћете.
Данашњи ДПС и остаци њихове подршке згуснути су пар процената изнад 20%. Ако је и први на листи рангираних странака, ДПС ту није дошао својом заслугом. Излазак Јакова Милатовића из Покрета Европа сад и спекулације око оснивања нове странке, умањили су подршку ПЕС за свега неколико процената, па сада Спајићев европски покрет гравитира на 20% према информацијама које су се појавиле. Потенцијалној Милатовићевој странци даје се нешто мало преко цензуса, па нам збир даје мање више исти однос као у јуну прошле године на изборима за парламент. Спајићу у прилог иду европске интеграције и отворена подршка од САД и ЕУ, па је реално очекивати да његова подршка „не може назад“, осим у случају неких спектакуларних збивања.
Занимљив је податак да се Новој српској демократији коју предводи први човјек црногорске скупштине даје око 12%-13%, што значи да промјена реторике Андрије Мандића није угрозила доминацију НСД у српском бирачком тијелу, већ напротив, добио је још. Очигледно су Срби у Црној Гори добро антиципирали актуелне процесе и Мандићеву стратегију компромиса и стабилности. Уз проценте ДНП-а који извјесно има цензус у случају самосталног изласка, „За будућност Црне Горе“ има бољи пласман него прошле године.
Најновија дешавања на тему потенцијалне кризе власти, највише се могу одразити на Демократску Црну Гору. И то негативно. Ако су подаци према којима ДЦГ има између 7% и 8%, тачни, то би значило да Демократе трпе благи пад и да бирачко тијело или не разумије или не подржава „гласност“ њихових критичких тонова према Спајићу и Влади. Уколико одаберу пут конфликта са ПЕС-ом и кандидују питање изласка из владе, главни изазов са којим ће се суочити Демократе јесте боравак у опозицији са Демократском партијом социјалиста.
Занимљив је статус Грађанског покрета Ура. Упркос искуству опозиције, па власти, па власти са премијерском функцијом, па опет опозиције, Абазовићев покрет не иде ни „доље“ ни „горе“. Проценат је скоро увијек исти, а да ли је у питању однос према руководству или укупној политици странке, то је питање за ширу анализу. У сваком случају, Ура и даље има солидан коалициони потенцијал, и може га задржати и остварити уколико их „опозициони вјетрови“ не приближе превише ДПС-у, што за сада није вјероватно.
Све у свему, странке већине и даље имају озбиљну предност са тенденцијом раста подршке, а црногорска демократија више нема партијских хегемона, већ велике игре малих бројки. Баш како и приличи демократској земљи.
Редакција
