Британска влада тврди да је њен споразум са Албанијом из децембра смањио број албанских миграната који пристижу бродићима.
„Успео сам да постигнем нови споразум са Албанијом, из које је потицала трећина свих долазака бродићима, а то је већ почело да показује резултате“, изјавио је премијер Риши Сунак на конференцији за штампу 7. марта.
„Вратили смо 500 илегалних миграната у Албанију и као последица тога почело је да их долази много мање.“
Током 2022. године, више људи је пристизало бродићима из Албаније, коју је Сунак назвао „безбедном, просперитетном европском државом“, него из било које друге земље.
Колико албанских миграната стиже у Велику Британију?
Дошло је до рапидног раста броја албанских миграната који прелазе Ламанш:
- 2020. бродићима је пристигло 50
- 2021. Ламанш је прешло 800
- 2022. пристигло је 12.301
Бројка за 2022. годину чинила је 28 одсто свих долазака бродићима, што је нешто мање од једне трећине коју је навео премијер.
Многи од њих су неожењени одрасли мушкарци – бројке чине око један одсто радно способних албанских мушкараца, према подацима Еуростата.
„Раст је био експоненцијалан и ми мислимо да је то углавном због чињенице да су албанске криминалне банде нашле упориште на северу Француске“, изјавио је командант јединице за борбу против скривене претње са Ламанша Ден О’Махони изабраном одбору Унутрашњих послова.
Да ли бројке придошлица опадају?
Од свих албанских миграната који су пристигли бродићима 2022. године, 95 одсто њих је стигло између маја и октобра.
Бројке су биле много ниже у новембру, кад је стигло 166, и у децембру, кад је стигло 28.
Али тај драстични пад не може у потпуности да се објасни споразумом о сарадњи између Велике Британије и Албаније зато што он није потписан до 13. децембра.
Бројке придошлица подељене по националности још нису објављене за 2023. годину.
Тражили смо од Министарства унутрашњих послова бројке које поткрепљују премијерову тврдњу, али нам је речено да оне неће бити доступне до њиховог званичног објављивања у мају.
Колико Албанаца врати Велика Британија?
За 12 месеци до краја септембра 2022. године, из Велике Британије је враћено укупно 900 Албанаца, док се њих још 469 вратило добровољно.
То су најсвежије објављене бројке.
Албанци су чинили највећи број страних кривичних преступника послатих назад у години до септембра 2022. године.
Министарство спољних послова каже да је од објављивања споразума 13. децембра у Албанију враћено више од 500 илегалних миграната, али та бројка неће бити званично објављена до августа.
Више од 500 присилних враћања за мање од три месеца је много.
Нисмо видели ништа ни близу томе за један квартал још од враћања 461 миграната између октобра и децембра 2016. године, мада је, наравно, прошле године био необично висок број придошлица.
Такође знамо да је 12. јануара 2023. године Велика Британија депортовала 43 људи у Албанију – 27 њих починило је кривичне прекршаје, према подацима Министарства унутрашњих послова.
Споразум о сарадњи потписан са Албанијом у децембру подразумева:
- Оснивање заједничке радне групе за одвраћања и спречавање илегалне миграције
- Велика Британија је пристала да пружа услугу подршке онима који се враћају у Албанију
- Размену информација између земаља како би смањиле илегалну миграцију и бориле се против трговине људима
Сунак је такође најавио да жели да повећа број враћених у Албанију и то на следеће начине:
- Оснивањем нове јединице од 400 специјалиста за процесуирање албанских случајева
- Подизањем прага који неко мора да испуни да би се сматрао жртвом „модерног ропства“
- Давањем нових смерница за социјалне раднике да је Албанија „безбедна земља“
- Слањем граничних службеника на аеродром у Тирани, главном граду Албаније
Колико албанских миграната добије азил?
Прошле године, 85 одсто Албанаца који су пристигли бродићима поднели су захтев за азил.
Само је 68 њих (0,7 одсто) добило иницијалну одлуку, а ниједном није додељен статус избеглице или други тип дозволе за останак.
Укупно гледано, 53 одсто захтева Албанаца је прихваћено.
Већина њих су жена и деца.
Национална агенција за борбу против криминала (НЦА) саопштила је да неки албански мигранти нетачно тврде да су жртве трговине људима, користећи стандардне формуларе да би затражили помоћ.
Године 2022, 13 одсто Албанаца – 1.719 људи – који су стигли бродићима били су упућени на Национални механизам за модерно ропство.
То је виши број него за било коју другу земљу.
Други албански мигранти нестану и раде илегално у Великој Британији, пре него што се врате кући, према О’Махонију.
Албанци могу да се пријаве за улазак у Велику Британију за туристичке, пословне или студентске визе.
Године 2022, Велика Британија је примила 31.965 пријава за визу за посетиоце од албанских држављана и одобрила њих 22.359, према статистици Министарства за унутрашње пословe.
Како Велика Британија стоји у поређењу са остатком Европе?
У првих девет месеци 2022. године, Француска је обрадила више албанских захтева за азил него Велика Британија, али је већину одбила.
Немачка и Грчка су следеће, а за њима следи Велика Британија, која је одобравала азил по значајније већој стопи у односу на друге земље, сем Републике Ирске.
Стручњак за мигранте истакао је да су неке земље брже у доношењу одлука о захтеву за азил од Велике Британије, наводећи: „Од јула до септембра 2022. године, Француска је донела више од 31.000 иницијалних одлука. То је исти збир као последњих седам квартала у Великој Британији.“
Земљама ЕУ чини се да је тешко да врате неуспешне тражиоце азила у њихове земље порекла, мада не постоји статистика на основу које би то могло да се упореди.
Због чега мигранти напуштају Албанију?
Седмог децембра 2022. године, Кирјако Кирко, албански амбасадор у Великој Британији, рекао је посланицима да неки албански мигранти долазе у Велику Британију у потрази за пословним приликама.
Он је тврдио и да се неки „претварају“ да су жртве модерног ропства.
Говорећи пред истим одбором, експерт за Балкан Енди Хоџај проценио је да око 40 одсто људи напушта Албанију у потрази за „економским приликама“.
Три деценија после пада диктатуре Енвера Хоџе и отварања албанских граница, око 60 одсто одраслог становништва земље жели да оде из ње, према Галуповој анкети објављеној у децембру 2018. године.
Они су као главне разлоге за то навели корупцију, ниске плате, лоше услове за рад и слаб квалитет живота.
Извор: bbc.com
