Пише: Васко Попа
Неко буде ружино дрво
Неки буду ветрове кћери
Неки ружокрадице
Ружокрадице се привуку ружином дрвету
Један од њих украде ружу
У срце је своје сакрије
Ветрове се кћери појаве
Угледају обрану лепоту
И појуре ружокрадице
Отварају им груди једном по једном
У некога нађу срце
У некога богами не
Отварају им отварају груди
Све док у једног срце не открију
И у срцу украдену ружу
