Један је улетео кроз прозор и експлодирао. Други, вођен пилотом са позивним знаком Сапсан спуштен је у другу просторију и детонирао је муницију која је тако била смештана, рекао је оператер, такође усмртивши неколико непријатељских војника
Флоте дронова
На почетку напада на Робитино, руско митраљеско гнездо смештено у згради онемогућавало је напредовање украјинске пешадије. Чета са дроном из Четрдесет седме бригаде послала је два модификована модификована тркачка дрона опремљена експлозивом. Један је улетео кроз прозор и експлодирао. Други, вођен пилотом са позивним знаком Сапсан спуштен је у другу просторију и детонирао је муницију која је тако била смештана, рекао је оператер, такође усмртивши неколико непријатељских војника.
То је био рани врхунац употребе малих дронова као прецизне артиљерије. Оператори дронова – који носе специјалне наочари које примају видео пренос са дрона у реалном времену – лове оклопна возила користећи се погледом из првог лица (енглески first person view, скраћено FPV). Ови дронови су толико прецизни и брзи да они могу да циљају слабо заштићене делове возила, као што су кућиште мотора или гусенице, наводе оператери.
Али Русија је такође ангажовала флоту истих ручно прилагођених нападачких дронова који коштају мање од хиљаду долара по комаду а могу да онеспособе више милиона долара вредан тенк. За разлику од артиљеријске муниције, која је драгоцен ресурс и за Русију и за Украјину, јефтини, замењиви дронови са погледом из првог лица могу да се користе да циљају малу групу пешадинаца – усмеравањем директно у ровове или на трупе у покрету.
Евакуација рањеника или доношење свежих залиха на линију фронта такође су постали мучни и потенцијално смртоносни задаци, који су се често обављали ноћу због претње дроновима.
„На почетку, наш проблем су биле мине, Сада, то су дронови са погледом из првог лица“, рекао је Сентсов, заповедник вода из Четрдесет седме бригаде. „Они су прецизно погађали мету и наносили су озбиљну штету. Они могу да онеспособе возило Бредли а потенцијално и да га разнесу. То није директна експлозија али могу да га погоде тако да га запале – не само да зауставе возило већ и да га униште“.
Амерички официри, равнајући се према сопственој доктрини, позивали су на употребу артиљерије да се потисне непријатељ док механизоване снаге напредују према својим циљевима.
„Морате да се крећете док дејствује артиљерија“, рекао је виши амерички официр. „То звучи сасвим основно и заправо јесте, али то је начин на који морате да се борите. У супротном, не можете да одржите количину артиљеријских оруђа и муниције које су вам потребне“.
Међутим, украјински званичници су рекли да су свеприсутност и смртоносност различитих врста дронова на обема странама линије фронта највећи фактор који је онемогућио и Украјинце и Русе да током више месеци запоседну знатнију територију.
„Због технолошког развоја, све је застало“, рекао је високо рангирани украјински војни званичник. „Опрема која се појави на бојном пољу у најбољем случају потраје неколико минута“.
Хаотични услови на бојном пољу
Четрдесет седма бригада је тврдила да је ослободила Роботино 28. августа. Падобранске јединице из украјинског Десетог корпуса су затим ступиле у борбу, али нису биле кадре да ослободе ниједно друго насеље.
Линија фронта постала је статична дуж паралелног правца напада на југу где су украјински маринци предводили напад према приморском граду Бердјанску на обали Азовског мора. Након што су заузели села Старомајорске и Урожние у јулу и августу нису остварени други добици, те су украјинске снаге остале далеко и од Бердјанска и од Мелитопоља.
Током лета, неке од најжешћих борби одиграле су се на неколико квадратних километара изван источног града Бахмута, дуж треће осовине контраофанзиве. Украјински ратни планери видели су запоседање контроле над мајушним местом Клишчевком као кључни предуслов да стекну ватрену надмоћ над јужним ободима града и да тако ометају руске правце за снабдевање.
У јулу, официри распоређени у новоформирану Љут, или Бесну, бригаду – једну од бригада које су формиране прошле зиме уочи контраофанзиве – били су распоређени у овом подручју. Бригада сачињена од комбинованих искусних полицајаца и регрута, добила је задатак да изврши напад на руске позиције у Клишчевки, користећи се пушчаном ватром и гранатама.
Видео снимци операција које је изводила Љут бригада, које је прибавио Вашингтон пост и интервјуи са официрима који су учествовали у борби откривају интензивне и на моменте хаотичне услове на бојном пољу.
На једном видео снимку забележеном камером прикаченој на тело војника, у септембру, војници улазе и излазе из порушених кућа док око њих одјекује жестока артиљеријска ватра. Крећући се од једне до друге бомбардоване кућа, украјинске снаге претраживале су рушевине у потрази са преосталим руским војницима – вичући да се предају пре него што би бацили гранате у подруме.
Неколико дана касније, 17. септембра, Украјина је објавила да је преотела Клишчевку. Али заузимање овог града од тада није на знатнији начин померило линију фронта око Бахмута.
„Клишчевка је заправо гробље опреме и руских војника“, рекао је заповедник бригаде Људ, полицијски пуковник Олександер Нетребко. Али је такође признао: „Сваки квадратни метар ослобођене земље натопљен је крвљу наших људи“.
Расте фрустрираност
У изостанку већих помака, амерички званичници су постајали све узнемиренији током лета сматрајући да Украјина не опредељује довољно снага дуж једне од јужних осовина, узимајући у обзир америчко гледиште које је овом правцу придавало велики стратешки значај.
На северу и на истоку, генерал Олександар Сирски командовао је половином украјинских бригада, које су се протезале од Харкова, кроз Бахмут на југ до Доњецка. У међувремену, генерал Олександер Тарнавски командовао је другом половином активних бригада борећи се дуж две осовине на југу.
Амерички званичници сагледавали су поделу украјинских снага отприлике напола као погрешно распоређивање и желели су да се већи део снага преусмери према југу.„Наравно да ће непријатељ настојати да уништи твоја деминерска возила“, рекао је виши амерички званичник, додајући да су постојале методе да се она камуфлирају, укључујући употребу димних застора.
Али процењивање кијевског приступа и инсистирање да се изведе промена био је деликатан задатак. Један официр који је то учинио био је генерал Кристофер Каволи, који је као шеф америчке Европске команде надгледао већи део пентагонског рада на опремању и обуци украјинских снага. Мајли, насупрот томе, често је заузимао оптимистичнији, мотивациони тон.
Каволи, међутим, није могао да ступи у контакт са Залужним током дела лета, критично важне фазе контраофанзиве, наводе троје људи упознатих са овом темом. Каволи је одбио да коментарише ову тему. Виши украјински званичник истакао је да је Залужни разговарао са Мајлијем, својим америчким парњаком, у различитим тренуцима кампање.
До августа, Мајли је такође почињао да показује извесну фрустрираност. „Почео је да говору Залужном: ‘Шта то радите?’“, рекао је виши званичник Бајденове администрације.
Украјинци су били упорни да им Запад једноставно не даје ваздухопловне снаге и друго оружје потребно за успех стратегије „комбинованог дејства“. „Хоћете да наставимо са извођењем контраофанзиве, желите да остваримо бриљанти напредак на бојном пољу“, рекла је Олха Стефанишина, заменик украјинског премијера за европске и евроатлатнске интеграције. „Али ми не располажемо борбеним авионима, што значи да желите да гурнемо наше војнике у борбу, знате, и да прихватимо пуку чињеницу да не можемо да их заштитимо“.
Када су савезници рекли не, каже она „ми смо чули ‘Немамо ништа против да ваши војници умиру без ваздухопловне подршке“.
На августовској видео конференцији, након које је убрзо уследио лично састанак недалеко од пољско-украјинске границе, амерички званичници изложили су своје становиште. Рекли су да разумеју логику везивања руских снага на различитим деловима фронта, али су става да до дубоких продора неће доћи уколико Украјинци не разместе више снага на појединачној тачки како би се кретали брзо и одлучно.
Залужни је, одговарајући, изложио изазове оштрим речима: нема ваздухопловне подршке, више мина него што се очекивало, руске снаге које су изузетно добро укопане и које ефикасно размештају своје резерве како би попуниле настале празнине.
„Не бих описао тај састанак као неку велику драму – идите лево, идите десно“, рекао је Мајли у интервјуу. „Не бих тако рекао. Рекао бих да је то уобичајен ток рада професионалних заповедника… рутински састанак да се процени ситуација и да се изврше текућа прилагођавања на терену“.
У јулу, када је Украјини почело да понестаје артиљеријске муниције и када је контраофанзива занемоћала, Бајденова администрација променила је своје гледиште о снабдевању Украјине касетном муницијом, пошто је председник пренебрегао забринутост Стејт департмента о штети по репутацију коју би употреба касетне муниције могла да нанесе с обзиром на историјат убијања и рањавања цивила овом врстом муниције. Последња кључна одлука о трансферу наоружања донета је у септембру, када се администрација сагласила да испоручи једну варијанту Армијског тактичког ракетног система, скраћено АТАКМС. Ово нису ракете за дубинске далекометне ударе које је Кијев тражио, већ су се Сједињене Државе уместо тога определиле за оруђа краћег домета која испаљују касетну подмуницију.
Иако корисни, рекли су украјински званичници, ни лансери ракета АТАКМС ни касетна муниција није успела да превазиђу настали застој на бојном пољу.
Нису то успеле ни друге стратегије. Током читаве контраофанзиве, Украјина је наставила да дејствује дубоко иза непријатељских линија у настојању да ослаби руске снаге и да засеје панику у руском друштву. Кијеву није дозвољено да користи западно наоружање да дејствује против Русије, па је зато уместо тога коришћена флота дронова домаће израде. Неки су успешно досегли своје мете у Москви, док су други оштетили руске резервоаре нафте дуж црноморске обале. Поморски дронови су такође успешно погађали бродове руске Црноморске флоте.
Украјина је недавно запосела територију на југу Херсонске области, успостављајући положаје својих трупа на левој обали реке Дњепар, али није јасно колико наоружања – посебно артиљерије – је размештено преко реке како би угрозило руске линије снабдевања које се протежу са Крима.
Украјина је престала да тражи додатне тенкове и борбена возила, упркос интензивном лобирању да их добије током прве године рата.
„Већи део оружја“, рекао је високо рангирани украјински војни заповедник, „било је релевантно прошле године“.
Залеђене линије
Крајем септембра, на састанку са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом украјински председник Володимир Зеленски је био упитан због чега његова војска наставља да опредељује толико снага на истоку уместо да се концентрише преме југу. Зерленски је рекао да уколико Руси изгубе исток они ће изгубити рат, према наводу особе упознате са овим разговором.
Зеленски је признао да постоје различита гледишта међу неким од његовим команданата, рекла је та особа. Али већина виших украјинских војних званичника и даље верује да распоређивање више војске на једном делу фронта не би довело до продора.
Онда су половином октобра, Руси покушали управо то у жестоком нападу на источни украјински градић Авдијевку, који се налази у географски стратешки важном џепу близу града Доњецка који је под руском окупацијом. Сада су Руси били у офанзиви, са четири бригаде које су се кретале у колонама тенкова и транспортера, надирујући на уском одсеку фронта.
Инжењеријска возила са чистачима мина предводила су јуриш. Било је то управо онако како су Украјинци отпочели своју контраофанзиву. И слично, Руси су претрпели тешке губитке – украјински званичници тврдили су да је више од 4.000 руских војника убијено током прве три недеље напада – пре него што су прешли на нападе пешадијом изван возила, као што су Украјинци чинили.
Почетком октобра, Четрдесет седма бригада, након кратког предаха од борби, враћена је натраг у контраофанзиву. Зеленски се јавно зарекао да ће Украјина наставити свој продор и током зиме, када је због временских прилика било какво напредовање на бојном пољу још теже.
Крајем октобра, међутим, трупе из Четрдесет седме бригаде су изненадно премештене на исток, да бране северно крило Авдијевке. Западно оружје којим бригада располаже – немачки тенкови Леопард и америчка оклопна возила Бредли – размештено је са њима.
Премештање у Авдијевку било је изненађење за бригаду, али је такође било сигнал да су се операције у Запорожју зауставиле дуж углавном установљене линије. А иза њихових линија, Руси су наставили да граде одбрамбена утврђења током лета и јесени, према садржају сателитских снимака. Око насеља Риманивске, југоисточно од Роботина, противтенковски ровови и бетонске пирамиде постављени су троредно како би онемогућили сваки покушај напредовања украјинских снага.
Првог новембра, у интервјуу који је дао за Економист Залужни је признао оно што је раније било неизрециво – рат је запао у „пат позицију“.
„Највероватније неће“, рекао је, „бити дубоких и лепих продора“.
Чланак су уредили Питер Фин и Дејвид Херзенфорн; уредник пројекта Рим Акада; карте је израдила Ларис Карклис; графички уредник Семјуел Гранадос; илустрације Емили Сабенс; уредник фотографије Оливер Лорен; лектор Марта Мардок
Извор карата: Институт за изучавање рата и Пројекат критични фронтови Института Америкен ентерпрајз (American Enterprise Institute’s Critical Threats Project; OpenStreetMap); Брејди Африк који је анализирао сателитске снимке са Коперникус Опен Аксес Хаба обезбедио је податке о утврђењима који нису обухватили сва утврђења у Украјини; неке одбране су постојале пре опште руске инвазије на Украјину.
Превео: М. М. Милојевић
