(Фото: The Japan Times)
Прави силници не владају силом већ фаустовским понудама које је немогуће одбити. Одличан пример за то је вишедеценијски прећутни договор између Кине и Америке који је омогућио кинеско економско чудо. И све је текло глатко до трговинског хладног рата који је Доналд Трамп објавио Кини.
„Наш тајни дил“, објаснио ми је један кинески званичник, „засниван је на трговинском дефициту Америке којим се одржава висока тражња за нашим робама. Заузврат, кинески капитал највећи део стеченог супер-профита инвестира на тржишта финансија, осигурања и некретнина у Америци. Када смо установили овај систем, Америка је највећи део своје индустријске производње пребацила у Кину.“
Овај договор је готово пола столећа омогућавао Кини да вишкове својих производа, или нето извоз, конвертује у права на имовину и ренту у САД-у. Глобална доминација долара била је у обостраном интересу кинеског и америчког капитала.
Опстанак светског примата САД-а сада зависи од Кине, а посредно и од токсичних збивања унутар САД-а изазваних пропадањем радничке и средње класе. Без глобалне превласти долара деиндустријализација Америке не би била тако драматична, а кинески капитал не би могао да огромне вишкове вредности које су производили кинески радници депонује у амерички рентијерски сектор.
Независно од званичних разлога за удаљавање од Кине, трговински рат који су Сједињене Државе започеле у време Доналда Трампа и који је ескалирао у мандату председника Бајдена, приморава и америчке компаније и Комунистичку партију Кине да размисле о томе шта следи после раскида тајног дила који је тако дуго био круцијално важан за интересе обе стране. Конгломерати попут компаније Епл заправо и не могу раскинути своје везе са Кином а да не угрозе сопствени опстанак. С друге стране, Кина располаже ризичном, али реалистичном алтернативом да домаћом индустријом финансијских технологија анулира потезе Сједињених Држава.
Замислите да су Гугл, Фејсбук, Твитер, Инстаграм и Јутјуб интегрисани у једну апликацију, додајте Скyпе, Воцап, Вајбер и Снепчет, платформе као што су Амазон, Спотифај, Нетфликс, Дизни+, Аирбнб, Убер и Орбиц, прикључите томе и ПејПал, Шваб и остале банкарске апликације са Вол стрита. У ствари, престаните да замишљате, јер таква апликација већ постоји и зове се В-Чет, (WeChat). Тенцентова мобилна апликација за размену порука нуди све поменуте услуге бази корисника који размењују 40 милијарди порука дневно. Док слуша музику или гледа видео, корисник не мора излазити из апликације да би послао новац било коме у Кини или некоме од милиона корисника ван Кине који су инсталирали апликацију и отворили рачуне у јуанима код кинеских банака.
Спој кинеске високе технологије и финансија (у облаку) може променити правила игре. Упоредимо тону алуминијума која из Шангаја путује у Лос Анђелес и циљану рекламу коју амерички потрошачи добијају преко ТикТока. И једно и друго доноси доларе кинеским компанијама. Али док у случају алуминијума прилив долара зависи од метала који се мора физички отпремити у Америку и спремности Америке да финансира трговински дефицит, за доларе које доноси ТикТок то не важи. Захваљујући расту кинеске економије у облаку, кинески богаташи и моћници све мање зависе од америчког трговинског дефицита и креатора трговинских политика контроле уласка кинеске робе кроз америчке луке.
То је ново стање ствари. Будући да Америка наставља да прети мерама против кинеског конвенционалног капитализма, Кина би могла да напусти тајни дил који ју је везивао за хегемонију Сједињених Држава, да мобилише сопствени систем финансија у облаку и окрене се моделу развоја који неће зависити од америчког трговинског дефицита. Такав потез Кине имао би монументалне локалне и глобалне последице.
(Фото: CNBC)
На унутрашњем плану, удаљавање од модела физичке производње оријентисане на извоз довело би до пада агрегатних капиталних инвестиција са око 50% на испод 30% националног дохотка Кине. Глобално, излазак из америчког трговинског дефицита омогућио би Кини да кроз систем финансија у облаку, уз одговарајућу подршку дигиталне валуте од стране централне банке Кине, понуди остатку света систем плаћања деноминован у јуанима који потпуно заобилази тренутно доминантни доларски платни промет под контролом Сједињених Држава.
После заплене резерви централне банке Русије од стране Америке и Европе због инвазије на Украјину, расте тражња за новим кинеским платним прометом и кинеским финансијама у облаку. Одустајање од модела развоја који зависи од трговинског дефицита Сједињених Држава више није само хипотетички сценарио. Питање је само да ли креатори политика у Кини заиста желе да крену тим путем?
Ако то учине, практично ће одбацити индустријски модел развоја који је произвео кинеско економско чудо, што ће сигурно изазвати отпор традиционалног кинеског капитала који зависи од америчког трговинског дефицита и промета у доларима. Ако то не учине, кинеска економија ће и даље бити зависна од давне погодбе која сваким даном постаје све неповољнија по Кину, док се над њом надвијају облаци новог хладног рата. Можда ће одлуку о томе уместо њих донети Биденова администрација даљим инсистирањем на блокирању развоја Кине као технолошки напредног друштва. Од тога да ли ће наступити нагли кинески заокрет у правцу развоја финансија у облаку зависи будућност Америке и Кине, а можда и читавог света.
Јанус Варуфакис
Извор: Преокрет
