Пише: Оливер Јанковић
Ове сезоне Црвена Звезда игра бледуњав фудбал и у Србији и у Европи, а протеклих сезона нас је навикла или на катастрофалне поразе од пуно јачих или на голеадне трзаје живота, какав је онај против Штутгарта (5:1) лани. Оно што нијесмо научили од „црвено-бијелих“ фудбалера, јесу побједе у тактичким клацкалицама и у шаховском чекању „једног потеза“. До сада су такви мечеви завршавани или без побједника или без Звездиних бодова.
Меч против француског Лила је у том смислу један позитивни преокрет. Београдски тим је био бољи од Француза за један пас, за један потез, за један корак више… баш онај Иванићев који је донио заслужен пенал. Услиједила је адекватна исплата љетошње уплате Арнаутовићевог доласка. Турчин, голман Лила кога у Риму нијесу могли савладати из три покушаја, у Београду је пао из прве. И – толико треба за једну лијепу европску побједу. За осјећај достојанства. За вјеру у континуирани успјех. За збрајање неких будућих бодова.
Само тај један потез више, вратио је осјећај лијепих јесењих фудбалских побједа на највећи српски стадион, које спајају навијачке радости двије или три генерације у истој породици. И томе ваља одати почаст кроз један овакав осврт.
ВАР СОБА: Прејаки за домаћу лигу, слаби за Европу – досадно!
А свему треба додати и сљедеће: поред упечатљивих странаца Звездиној игри прилично доприносе голобради младићи и искусни ветерани са наших простора. Иванић- Костов- Вељковић- Катаи… Без тога нема правог навијања. А са тим можемо рећи да је нови фудбалски селектор Србије на „Рајку Митићу“ имао шта да види.
А на другој страни, међу Звездиним странцима доминира једно фудбалско чудо, бразилски голман Матеус. Послије Борјана и Глазера, који су збиља врхунски голмани, Црвена Звезда је добила мега-екстра чувара мреже, који је синоћ, бар у два наврата, могући пораз директно претворио у побједу. Како је кренуо, овај ће голман својим презименом и учинком засијенити оног Партизановог Матеуса, са почетка вијека, који је у Београд дошао као свјетска фудбалска легенда и напустио га са значајним тренерским подвигом. А Матеус голман је дошао као анонимац. Списатељ ових редова се чудио: шта ће нам голман-странац поред толико наше талентоване дјеце? Међутим, из ових неколико утакмица, већ можемо рећи да у овом Бразилцу, на неочекиваном мјесту, имамо готову фудбалску легенду.
