Анимирани филм „Домовински рат за најмлађе“ слави насилно уклањање Срба из Kнина и може придонијети клими у којој их је оправдано нападати. Озбиљно питање је зашто 40 хрватских модератора није примијетило говор мржње, закључио је Надзорни одбор Фејсбука

Надзорни одбор, тијело основано с циљем да доноси одлуке о модерирању садржаја на друштвеним мрежама чији је власник корпорација Мета, поништио је изворну одлуку Мете да на Фејсбуку остави објаву с анимираним филмом „Домовински рат за најмлађе“ у којем су хрватски Срби приказани као штакори. „Одбор сматра да садржај у овом случају крши Фејсбукове Стандарде заједнице у вези с говором мржње и насиљем и потицањем на насиље“, стоји у извјештају Надзорног одбора, уз наглашавање да је успоредба етничких Срба са штакорима и слављење ранијих дела дискриминације дехуманизирајуће и пуно мржње.
Ради се о филму „Домовински рат за најмлађе“, објављеном крајем прошле године на у међувремену угашеној Фејсбук страници „Претјеривач“ који је заправо парафразирање цртаног филма „Чаробни фрулаш“ снимљеног у продукцији Волта Дисниа 1933. године на темељу бајке браће Грим, о чему су Новости писале. Филм се још може погледати на платформи YouTube.
У оригиналу бајке и филма фрулаш својом пјесмом спашава град Хамелин од најезде штакора. У прерађеној „Претјеривачевој“ верзији штакори су Срби који опсједају град преименован у Kнин. Спас доноси фрулаш, у овој верзији националистички бард Марко Перковић Томпсон, који четничком пјесмом „Што се оно на Динари сјаји, Ђујићева кокарда на глави“ одводи штакоре, односно Србе из града и стрпа их у чаробни трактор, што је једина анимирана интервенција у оригиналном филму који завршава овим ријечима: „Чим су штакори ушли у зачарани трактор, нестали су заувијек с ових простора. И сви су живјели сретно до краја живота“, говори наратор, док свирач задовољно трља руке због добро обављеног посла. Иначе, мотив штакора које треба истријебити кориштен је и у нацистичкој пропаганди с циљем убијања Жидова.
„Цртани филм слави насилно уклањање етничког српског становништва из Kнина и може придонијети клими у којој људи осјећају оправдано нападати ту скупину. Озбиљно питање које је произашло из овог случаја јест зашто је Мета закључила да садржај није прекршио њезина правила унаточ томе што је толико пута прегледан“, истиче се у главним закључцима одлуке уз упозоравање да Мета није развила добре процесе везане уз просљеђивање сличних садржаја на вишу разину те позива на промјену те праксе.
У извјештају Надзорног одбора стоји да је филм уклоњен због кршења правила о говору мржње, али и изражава „забринутост“ јер око 40 модератора, говорника хрватског језика, претходно није одлучило да се садржај брише иако су се правила кршила, што су и они морали утврдити. Такођер се истиче да је филм прегледан више од 380.000 пута и да је 397 корисника пријавило садржај Мети која није уклонила садржај чак нити након што је Одбору поднесена жалба у вези с овим случајем, након чега је Мета провела додатни ручни преглед те поновно утврдила да није било кршења правила.
„У сијечњу 2022. када је Одбор одредио случај за потпуни преглед, Мета је одлучила да иако се објавом није кршило слово њезиних правила о говору мржње, кршио се дух правила, те је уклонила објаву с Фeјсбука. Kасније приликом састављања образложења своје одлуке за Одбор Мета се поновно предомислила те је закључила да се објавом кршило слово правила о говору мржње и да су сви претходни прегледи били погрешни“, пише у одлуци, додајући да је Мета заправо промијенила став тек приликом састављања образложења своје одлуке Одбору.
Иако се у филму не спомињу поименце етнички Срби, коментари на објаву потврђују да је та веза била јасна свима који су погледали садржај, а правилима о говору мржње твртке Мета забрањују се напади на људе на темељу етничке припадности, националног подријетла или расе. Одбор је такођер питао твртку Мета је ли садржај прекршио Стандард заједнице у вези с насиљем и потицањем на насиље. Мета је одговорила да није јер „садржај није садржавао пријетње или изјаве о намјери да се почини насиље“ над етничким Србима и да „искључивање или протјеривање без насиља не представља насилну пријетњу“, јер да би за то требала „очитија веза која би штакоре у видеозапису повезивала с насилним и присилним расељавањем“ Срба.
Успркос пријавама корисника који су упозоравали да свирач у шареном симболизира Хрватску војску која је 1995. протјерала хрватске Србе приказане као штакоре, Мета није реагирала, него је утврдила да садржај није прекршио десет правила о говору мржње превиђевши да видео запис може придонијети ризику од штете у стварном свијету. Овдје су нападнута скупина етнички Срби који живе у Хрватској, точније у Kнину, на које се циља на темељу њихове етничке припадности, а идентификација свирача с Чавоглавама па самим тиме и Томпсоновом пјесмом о операцији Олуја и употреба слике трактора непогрешиво су упућивања на српске становнике Kнина које се као штакоре мора уклонити из града, пише у одлуци уз наставак да видеозапис слави повијесни инцидент у којем су етнички Срби насилно протјерани из Kнина, а садржајем се тврди да је грађанима било пуно боље након што су штакори отишли, што је подршка за етничко чишћење које крши стандард у вези с говором мржње.
Правилима о насиљу и потицању на насиље забрањује се „садржај којим се пријети другима упућивањем на познате повијесне инциденте насиља“, а наслов и видеозапис садрже упућивања на „операцију Олуја“ из 1995. која је довела до расељавања, погубљења и нестанка етничких српских цивила. У видеозапису се град зове Kнин, а штакори бјеже на тракторима, што се обоје односи на операцију Олуја, сматра Надзорни одбор.
„Видеозапис би могао придонијети клими у којој се људи осјећају оправдано нападати етничке Србе. Објава је осмишљена како би подсјетила људе на прошле сукобе и поновно распламсала етничке сукобе, с циљем да се подручје Kнина ослободи мале преостале српске етничке мањине (…) Одбор се не слаже с процјеном твртке Мета да садржај није садржавао пријетње или изјаве о намјери да се почини насиље нити да позиви на искључивање или протјеривање без навођења средства проведбе насиља не могу представљати пријетњу насиљем“, кажу из Надзорног одбора.
Kако свједоче корисници који су пријавили ту објаву и јавни коментари, у очима проматрача штакори у цртаном филму представљају етничко српско становништво из подручја Kнина, укључујући и оне који су тамо остали. Цртани филм јасно слави њихово уклањање. У контексту приче о свирачу у шареном штакори су на одлазак из Kнина приморани чаробном фрулом, а не присиљени силом, али упућивање на трактор односи се на стварно насилно уклањање које је у земљи надалеко познато. Трактор је метафора, али пријетње се могу пренијети метафором једнако учинковито као и изравним изјавама.
Одбор посебно занима зашто је твртка толико пута закључила да овај садржај није прекршио правила. Било би корисно да се Мета усредоточила на то на самом почетку, умјесто зашто је ревидирана одлука о уклањању објаве била исправна. Ако твртка жели смањити разину садржаја који крши правила на својој платформи, треба третирати Одборов одабир случајева погрешке у провођењу правила као прилику да истражи разлоге својих погрешака.
„Видеозапис је подијелио администратор странице која је према стручним информативним извјешћима које је Одбор примио хрватски новински портал познат по антисрпским осјећајима. Облик видео записа цртаног филма може бити посебно штетан јер је посебно привлачан. Његов је досег био широк. Иако је видеозапис израдио нетко други, вјеројатно је да би популарност странице (која има више од 50.000 пратитеља) повећала досег видеозаписа, поготово јер одражава приказе странице и њезиних пратитеља. Садржај је прегледан преко 380.000 пута, подијељен преко 540 пута, добио је преко 2.400 реакција и имао је преко 1.200 коментара“, један је од закључака.
Стога Надзорни одбор сматра да је уклањање садржаја с платформе нужна и пропорционална мјера и поништава изворну одлуку твртке Мета да остави садржај те захтијева уклањање објаве.
Иначе, одлуке Надзорног одбора припремају панели од пет чланова и одобрава их већина Одбора. За ову одлуку о случају затражено је неовисно истраживање института са сједиштем на Свеучилишту у Гетеборгу који укључује тим од више од 50 знанственика у подручју друштвених знаности на шест континената, као и више од 3200 стручњака из земаља из цијелог свијета. Одбору је такођер помогао Дуцо Адвисорс, савјетодавно подузеће које се фокусира на сјециште геополитике, повјерења и сигурности те технологије. Твртка Лионбридге Тецхнологиес, ЛЛЦ, чији стручњаци течно говоре више од 350 језика и раде из 5000 градова диљем свијета, пружила је лингвистичку експертизу. Надзорни одбор, који чини 20 чланица и чланова из свих дијелова свијета, међу којима су бивши премијери, суци, стручњаци за уставно право, активисти, новинари и одвјетници, може подржати или поништити одлуку твртке Мета која је обвезујућа.
Извор: portalnovosti.com