Пише: Оливер Јанковић
По мом скромном мишљењу, утакмица 1/16 финала Мундијала 2026 одиграна у Мајамију, између Аргентине и Зеленортских острва, најбоља је од свих до сада одиграних на овом такмичењу. Равноправност противника који су разбили предрасуде са „папира“ о неупоредивости актуелног свјетског првака и дебитанта, први је, међу многим факторима који овај меч издваја од других. Уз то иду два изванредна голмана на обје стране. Замислите податак да су обојица били најбољи играчи на терену иако су примили – један 3 а други 2 гола! Па онда Острва која се не предају нити узмичу пред прваком свијета ни код 0:1 ни код 1:2, него напротив играју полетно и дају голове који ће ући у анале: један у анале афричког фудбала, а други у анале свих мундијала. При том, Аргентина која не посустаје, нити губи конце иако ствари измичу свим плановима и очекивањима. Меси даје прелијеп гол, Меси асистира, одбрамбени играчи нападају и погађају. И још барем 5-6 изванредних шанси на обје стране. Па продужеци. И само два жута картона (по један на обје стране)… Доминација игре над свим другим.
Податак да су најбољи меч досадашњег тока првенства одиграли свјетски прваци против аутсајдера уноси додатну љепоту у овај извјештај. Играчи Зеленортских острва су освојили симпатије свих гледалаца Мундијала. Три ремија у групи (против Шпаније, Уругваја и Арабије) и ево четврти (!) током 90 минута против Аргентине, заиста су невјероватан успјех ове мале и до јуче непознате земље. Овај њихов успјех враћа наду, и то баш Добру наду, да велика свјетска такмичења нијесу само прилика да познати и моћни покажу своју снагу, него да се мали, и то баш они најмањи, прикажу и представе као равноправни. Макар у границама и у трајању игре која има правила једнака за све. Уз Острва, такву поруку су нам послали и фудбалери Египта, а своја ранија добра представљања потврдили Јапан и Мароко. А зашто не рећи да су и фудбалери САД и Канаде, као номинално „мали“ у свијету фудбала показали своју такмичарску величину. Што се тиче Мексика, њихове игре на „Астека“ стадиону буде лијепа сјећања на велике утакмице ове земље из 1986, а њихов вечерашњи меч против Енглеске показаће нам шта све фудбал може да приреди. Или то да европски великан буде јачи од мексичког подневног сунца и домаћих врелих навијача, или то да изненађењима на овом првенству нема и не може бити краја.
Острва Зеленог Рта заиста су постала Рт (Избочина, Најава или Гласник) Добре Наде за све нас који волимо игру без политичких и економских ограничења или још боље: упркос њима. Наде да ће од фудбала на папиру и фудбала у супер-компјутеру увјек бити бољи и занимљивији онај фудбал на терену. Зеленом терену. Зеленом острву у океану бесмисла, патње и неправде.
