Пише: Оливер Јанковић
Једном је један овдашњи политичар правдао висока примања и загарантоване националне пензије посланика, ријечима „Толико смо времена у овом послу, шта бисмо друго могли да радимо, и како паре да зарадимо, када не бисмо били овдје“? Е не знам за њега и њих, али је јасно да, Новак Ђоковић, док игра, нема другу опцију да игра, него побјеђујући. Никакав други облик или начин живота му не припада. Односно, он не умије да игра, а да не побјеђује. Небитно, да ли се ради о његовим вршњацима (којих је све мање на туру) или о 10 и више година млађима.
У својој 38. години Новак Ђоковић игра сезону са 4 узастопна ГС полуфинала. Од досадашња три, два је предао (у то се може убројати и полуфинале на Вимблдону) због повреда, исцрпљен дугопругашком формом оваквих турнира. Сада, на овом четвртом по реду, изгледа пуно боље. У 5 досадашњих мечева препустио је свим противницима укупно само 3 сета, а освојио, разумије се, свих 15. То га чини веселим и свјежим на терену и уводи у његово 50 и не знам које по реду, ГС полуфинале здравог и правог. Што би се рекло, изгледа као Нов(ак).
Међутим оно што га овдје чини посебним и импресивним, јесте његов неумољиви залет, по ко зна који пут, на прву двојицу. Послије толико пораза од Синера и Алкараза у посљедње вријеме, за очекивати би било да Новак устукне и да не очекује превише од наредних дуела. Отприлике, да су га у такав став уводиле и све ове повреде и истегнућа, које су говориле да старина Новак више није конкурентан у овим завршницама. Упркос његовим жељама, неминовност биологије говори друго. Е па то је кључни моменат овог њујоршког домета! Упркос поразима и повредама од којих би требало да му клецају ноге, Новак убрзава и све је веселији пред саму завршницу.
Његову такмичарску позицију пред најновији дуел са Алкаразом није имао нико од тенисера у историји. Са оволико година јури свој 25. гренд слем, а да би то урадио мора бити јачи од јачих, бољи од бољих, а уједно физички и ментално беспрекоран.
На Алкаразову застрашујућу поруку да се у полуфинале пласирао без изгубљеног сета на цијелом турниру, и да је у четвртфиналу испрашио вршњака и 21. на свијету Лехечку са 3 : 0, Ђоковић је одговорио тако што је ментално (а и борбено, физички) сломио 4. на свијету Тејлора Фрица, 10 година млађег од себе, са 3 : 1.
Сад је остало да се припремимо за велики окршај. Оно што сигурно знамо да Новак у ово посљедње сезонско ГС полуфинале улази спремнији него на претходна три. И знамо да је посљедњи пут на гренд слем мечевима, и то баш на бетону (Мелбурн) убједљиво надиграо Алкараза. А то није било неког давног љета Господњег, него почетком баш ове године. Знамо и видимо на Новак одлично сервира. Добро се осјећа на првом сервису, одлично парира млађима од себе у дугим размјенама, и не само да се не колеба и да није фрустриран што иде на прву двојицу са АТП листе него, очигледно, не смањује своју брзину. Ма феноменално!
