Патријарх Порфирије раскрстио с Амфилохијевим људима?

Деградирање најближих сарадника покојног митрополита црногорско-приморског Амфилохија може се посматрати као реваншизам, који оставља простор спекулацијама да је политички мотивисан, оцијенио је вјерски аналитичар из Београда, Владимир Вељковић.

Он је „Вијестима“ казао да смјене и нова постављења Амфилохијевих кадрова нијесу изненађење, ако се има у виду негативна кампања којој су покојни митрополит и њему блиски људи у Митрополији црногорско-приморској (МЦП) били изложени.

Патријарх Порфирије (Фото: Српска православна црква – spc.rs)

„Кампања – и то баш из појединих црквених кругова – укључивала је оптужбе против митрополита Амфилохија за црквени сепаратизам. Кад имамо то у виду, смјене његових најближих сарадника можемо посматрати и као реваншизам. Цијели случај наводи на спекулације да иза ових одлука стоји нека политичка позадина“, истакао је Вељковић.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве (СПЦ) смијенио је јуче Гојка Перовића с дужности ректора Цетињске богословије. У одлуци коју потписује патријарх српски Порфирије, наводи се да је СПЦ незадовољна радом управе Цетињске богословије.

„С обзиром на тренутно стање у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу, као и одређене негативне поступке њене управе на које је у свом извјештају указао његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, члан Светог архијерејског синода за вођење просвјетних послова, послије посјете учињеној овој школи (22. априла), те сходно сагласности постигнутој у једној од ранијих сједница Светог архијерејског синода, а на основу члана 231 устава СПЦ, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, са 31. августом ове године разријешити свих дужности у овој школи и ставити га на располагање свом надлежном епархијском архијереју“, пише у одлуци, без појашњења о каквим је негативним поступцима ријеч.

„Вијести“ нијесу добиле коментар од Перовића након смјене.

Перовић, који је доскора био цетињски парох, премјештен је у Подгорицу, гдје ће обављати свештеничку дужност у Цркви Светог Ђорђа.

Према незваничним сазнањима „Вијести“ из МЦП, Перовић се, откад су кренуле спекулације о његовој смјени, двапут састао с Порфиријем, који му је предлагао да поднесе оставку. Исто му је сугерисао и митрополит црногорско-приморски, Јоаникије.

„Вијестима“ су незванично из МЦП казали да је одлука о Перовићевој смјени политички мотивисана.

„Он се у својим говорима током прошлогодишњих литија освртао и на водеће политичаре у Србији. Иако његови говори нијесу били ван званичног курса МЦП и митрополита Амфилохија, то му, очито, није заборављено у Београду“, речено је незванично „Вијестима“.

Након Сабора СПЦ, одржаног крајем маја у Београду, на ком је изабран нови поглавар МЦП, медији и појединци блиски врху СПЦ само су појачали гласине о „чишћењу“ Амфилохијевих сарадника. Најбруталнију кампању против митрополита и његових људи водио је портал „Видовдан“ – наводно близак епископу бачком Иринеју – који их је оптуживао да желе да одвоје Митрополију од СПЦ, називајући их „аутономашима“ и „сепаратистима“.

Један од оних који је, према сазнањима „Вијести“, напредовао у СПЦ због критиковања Амфилохија и МЦП, је свештеник Зоран Ђуровић, који је недавно награђен постављењем у Цркви Ружици у Београду и функцијом у Информативној служби СПЦ.

Осим Гојка Перовића, на нове дужности премјештено је још неколико блиских Амфилохијевих сарадника. Доскорашњи секретар МЦП, Обрен Јовановић, нови је архијерејски намјесник херцегновски. Цетињски свештеник Анђелко Боричић убудуће ће бити у свештеничкој служби у Горњо-грбаљској парохији. Бивши дугогодишњи секретар Храма Христовог васкрсења у Подгорици, Мирчета Шљиванчанин, именован је за старјешину Цркве Светог Ђорђа у Подгорици, док ће досадашњи парох у Грбљу, Мијајло Бацковић, свештеничку службу наставити у Никшићу.

Владимир Вељковић каже да црквена политика коју су водили Амфилохије и његови сарадници није одговарала званичном Београду.

„Људи из МЦП су током литија усвојили један потпуно нови рјечник којим су се обраћали јавности. То није био рјечник политичке поларизације. Наравно, све је то примијећено у Београду, а знамо да политика предсједника Србије Александра Вучића инсистира на подјелама, страховима, међусобном неповјерењу…“, објашњава он.

Након што је Порфирије изабран за патријарха у фебруару, медији блиски СПЦ почели су да подгријавају гласине да ће нови поглавар цркве раскрстити с Амфилохијевим насљеђем.

Тако је Сабор СПЦ у мају укинуо све епископске савјете, укључујући и Епископски савјет у Црној Гори. Они су тада саопштили да су поменути савјети били основани као привремена савјетодавна црквена тијела, „док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима“. Епископски савјет у Црној Гори основан је одлуком Стевог архијерског сабора 26. маја 2006. године. У том периоду није било никаквих ратних или других ванредних прилика у држави.

Спекулације о обрачуну с Амфилохијевим људима настављене су и приликом избора новог епископа будимљанско-никшићког. За Јоаникијевог насљедника био је, како су писале „Вијести“ крајем маја, готово изабран епископ Стефан (Шарић), за кога се везује низ афера и који важи за владику блиског владајућој партији у Србији, али је, док је група епископа око патријарха Порфирија кренула да му на Сабору честита избор, епископ диселдорфски Григорије инсистирао да се гласа у другом кругу између Стефана и Методија, након чега је Методије с два гласа више изабран за епископа будимљанско-никшићког.

Вељковић подсјећа да су смјенама у МЦП претходиле смјене на Богословском факултету у Београду, али и смјене неких виђенијих свештеника који су критиковали Вучићеву политику.

„Сви они су кажњавани, избацивани, премјештани на нове положаје, док су неки други напредовали“, напомиње он.

„Даље од овога се практично не може и неће ићи“, закључује Вељковић.

Саговорник „Вијести“ објашњава да смјене Перовића и осталих свештеника не подразумијевају и њихово удаљавање из МЦП.

„Колико сам видио, сви они су се ставили на располагање новом митрополиту црногорско-приморском. Те смјене не морају да значе њихово потпуно удаљавање из живота и рада Митрополије. Они ће имати неко своје мјесто. То су свештенослужитељи, људи цркве, и вјерујем да ће на неки свој начин прихватити нове одлуке“, наглашава Вељковић.

Перовић је почетком јануара прошле године, коментаришући тада најављену Вучићеву посјету Црној Гори, која је била планирана за Божић, а која се на крају није догодила, рекао „да свако има право да долази кад хоће“.

„Што кажу – сви су путеви свакоме отворени. Али се бојим да таква посјета једног државника другој држави не стави медијски и уопште, што се тиче пажње народа, сам празник Божић у други план, што не би било добро“, рекао је тада Перовић.

Поручио је да је њихова главна тема да прославе Божић и да се вјерни народ тим поводом окупи у црквама.

„Вучић нека дође као државник у посјету држави. Озбиљно, вишедневно, плански и најављено. Вјерски празници нијесу прилика за то. Поготово не у ситуацији кад се боримо за права Цркве, а не било које нације или етничке групе“, навео је Перовић.

Фото: Гојко Перовић (Митрополија црногорско приморска)