Пише: Оливер Јанковић
Да су важила стара правила, по којима се играло од формирања европских клупских такмичења (гол у гостима се броји двоструко), а која су промјењена лане, Партизан би синоћ са једним од својих најмлађих тимова икада, изборио пролаз у регуларном току утакмице, и са 1 : 3 у Единбургу, престигао 0 : 2 које су Шкоти остварили у Београду. И овако и онако, тај нестварни резултат на гостујућем терену, и онај гол Костића у посљедњим секундама надокнаде (који је овај пут донио „само“ продужетке) ући ће у историју српског фудбала као достојна копија спектакуларног, легендарног трилера из Глазгова 1989. када је Партизан поразом од 5 : 4, и голом Шћеповића у посљедњем минуту те голеаде, изборио пласман у наредно коло (јер је претходно славио кући са 2 : 1). Дакле, исти учинак, срчана борба, вјера у побједу до краја, али ето, другачија правила!
Правила која су Партизанове „бебе“ одвеле у продужетке. Уморни, са играчем мање, попустили су пажњом у једном нападу противника. Узалуд је био и четврти гол (свиран је офсајд), узалуд још једна статива пред сами крај… Шкоти иду даље, а српски фудбал је добио једну одличну младу екипу која има све што треба за будуће добре резултате. И мозак (сјајна техника и тактика), и срце (игра се до краја и по сваку цијену), и… што би рекао Вишковић са Спорт Клуба: да не набрајам даље… шта све имају „црно-бели“ играчи.
