Пише: Оливер Јанковић
Новак Ђоковић је одиграо 60 мечева против Рафаела Надала: побједио 31 а изгубио 29. Против Федерера „само“ 50: од тога је побједио 27 пута а поражен 23. Са Маријем има 36 двобоја, од којих је побједио 25 пута, а изгубио 11. Стена Вавринку је побједио 21 пут, а изгубио је од њега 6 пута. Убједљиво позитиван скор Србин има и против Џ.В. Цонге 17-6, као и против једног од својих великих ривала и дужника Х.М. Дел Порта (закинуо је Новака за бар двије олимпијске медаље 2012 и 2016) кога је Новак побједио 16 пута, а изгубио 4 веома битна меча.
Ђоковић се импозантно надмеће и са 15 година млађим и физички јачим од њега. Па тако, на данашњи дан, он има скор 5 – 5 са актуелним бројем 1 Карлосом Алкаразом, и само – 1 ( 5 : 6) против Јаника Синера. Ако би остало на овоме, а неће, Старина Новак је Алкаразу одузео злато у олимпијском финалу 2024, а Синер ће га запамтити по посљедњем сусрету у Мелбурну.
По броју недјеља проведених на врху АТП листе Ђоковић је убједљиво први са 428! Први пратилац Р. Федерер има 310 таквих седмица, а од актуелних лидера тениског свјетског каравана Синер има 66 а Алкараз 57 недјеља на топ 1 позицији АТП листе.
Новак је 8 сезона завршио као свјетски бр. 1. Слиједи Пит Сампрас са 6 таквих сезона, па онда остали укључујући Алкаразове двије и Синерову једну сезону.
У погледу укупног броја АТП титула (ГС, мастерси, АТП 500, АТП 250) Ђоковић има 101, Федерер 103 а Џими Конорс 109. У том смислу Србин је још увјек активан и кадар да „нападне“ Федерерово друго мјесто. Слиједе давно пензионисани Лендл са 94, па Надал са 92 титуле… док се Алкаразу тренутно броје 24 а Синеру тек 18 титула.
Наш шампион је укупно најбољи по броју освојених Грен Слем титула (24), мастерс титула (40), по броју титула освојених и једној сезони (6 – током 2015) а и по броју освојених завршних турнира (оних „најбољих 8“ што се играју на крају сезоне): Ђоковић их има 8, Федерер 6… Синер тек 2, а Алкараз још ни један.
Тенис се на Олимпијским играма игра од 1988. Од тада па до данас најуспјешнији је Шкот Енди Мари са два злата, а одмах иза њега је Новак Ђоковић са златом и бронзом. Иза њих је 7 играча са по једним златом, од којих је само Њемац Зверев конкурентан да игра наредни олимпијски турнир, и Шпанац Алкараз који, за сада, има сребро.
На крају, један од могућих одговора на питање зашто Ђоковић није „могао“ да побједи два пута за редом у Мелбурну, прво Синера у полуфиналу па потом Алкараза у финалу, устврдићу да су ови врхунски дуели, који трају по 4 или 5 сати, по свему личе на професионалне мечеве за шампионску титулу у борилачким спортовима. Па ако се у ММА или профи боксу један такав меч припрема пола године или више, покушајте да сагледате како је једном 39-годишњаку да таква два сезонска хит-меча одигра у року од 48 сати. Ово није тражење алибија за Новакове поразе, него легитимно храбрење нас Новакових навијача, да ти ријетки порази никако не могу да се схвате као катастрофа или „крај свијета“.
