Пише: Милош Марковић
Токио је други пут угостио најбоље атлетичаре света. Ако се о Светском првенству из 1991. причало 34 године, о овом ће можда и дуже. Мондо Дуплантис је 14. пут поставио светски рекорд у скоку мотком. Синди Меклафин-Левон и Мерилејди Паулино су прве жене у 21. веку које су истрчале 400 метара испод границе од 48 секунди. Последњи пут кроз линију циља прошла је најодликованија спринтерка на 100 метара икада Шели-Ен Фрејзер-Прајс. Једину медаљу за Србију освојила је Ангелина Топић у скоку увис.
Ангелина Топић боља од маме и тате
Када је и трећи пут Ангелина Топић оборила летвицу постављену на висину од тачно два метра, више ништа није зависило од ње у финалу Светског првенства у скоку увис, већ само од светске рекордерке Јарославе Махучих. Украјинка није хтела да се задовољи бронзаном медаљом, него је након првог неуспеха на 2,00 метра два додатна покушаја пребацила за наредну висину – 2,02 метра. Хтела је да се бори за злато са Аустралијанком Николом Олислагерс.
Након првог рушења дах је био краћи, а притисак већи. Ослоњена на раме Еленор Патерсон Топићева је гледала Махучих на залетишту и чекала тренутак одлуке. Показала је светска рекордерка да је од крви и меса и да не скаче преко два метра „из кревета“. Подијум је поделила са најбољом српском скакачицом увис свих времена.
Када је било најпотребније Ангелина Топић је скакала најбоље. До висине потенцијалног личног и државног рекорда скакала је без грешке. Прво рушење летвице у Токију имала је тек на 2,00 метра.
Прву и једину медаљу за Србију на Светском првенству освојила је прескочивши 1,97 метара. Са медаљом око врата и сузама радосницама у очима дочекала је спуштање завесе на јубиларно 20. Светско првенство. Успела је оно што није пошло за руком ни мами Биљани Топић 2009. године у Берлину, ни тати Драгутину Топићу 1996. године у Атланти, када су били четврти на Светском првенству.
Спаваш ли мирно Марито Кох
Посластица шестог дана првенства – најбржа трка икада на 400 метара за жене. Синди Меклафин-Левон оборила је најстарији рекорд шампионата, који је пре 42 године на првом издању у Хелсинкију поставила Јармила Кратохвилова, када је истрчала за стотинку брже од 48 секунди. Американка Меклафин-Левон је ту границу пробила за 12 стотинки и са 47,78 секунди истрчала други резултат свих времена и доказала да светски рекорд Марите Кох од 47,60 секунди из 1985. године није ненадмашив.
Светску рекордерку на 800 метара Кратохвилову, која је до 16. септембра држала другу позицију најбржих четристометрашица, потиснула је на четврто Мерилејди Паулино која је поставила национални рекорд Домениканске Републике са 47,98 секунди и освојила сребрну медаљу.
Свих осам финалисткиња у Токију је истрчало брже од 50 секунди.
Финиш најдуже трке узбудљивији од најкраће
Мања неизвесност у мушкој конкуренцији била је у финалу трке на 100 метра, него у маратону, што се заиста ретко виђа.
Пет стотинки разлике било је између Јамајчанина Облика Севила и Кишана Томсона у финалу најкраће трке, док су Алфонс Симбу и Аманал Петрос кроз циљ прошли у размаку од три стотинке – у трци дужој за 42,095 метара.
Симбу и Петерсон приредили су прави спектакл другог дана такмичења, када су са улица Токија упловили на стадион и водили борбу за злато. Обојица су прошла кроз циљ за 2:09:48, али је Алфонс Симбу то учинио за три стотинке брже.
Последње лансирање „покет рокет“
Јамајчанка Шели Шели-Ен Фрејзер-Прајс, најодликованија спринтерка икада на 100 метара, зауставила је последњу стотинку у својој каријери. Тачку је одлучила да стави у 38. години. Од Пекинга 2008. до Токија 2025. године освојила је три златне, четири сребрне и једну бронзану медаљу на Олимпијским играма.
На Светским првенствима укупно је освојила 17 медаља, међу којима је и последња – сребрна из Токија у штафети 4×100 метара.
„Покет рокет“, како је популарно зову, успела је да се пласира и у финале на 100 метара и у својој последњој индивидуалној трци истрчала 11,03 секунди за шесто место. Јамајка је уз Јусеина Болта и Фрејзер-Прајс преузела примат од америчких спринтера на читаву деценију и по.
Замишљено – остварено
Дилема је да ли је већи утисак када Швеђанин Арманд Мондо Дуплантис не постави светски рекорд у скоку мотком или када то уради. Част Светског првенства спасао је постављањем његовог 14. светског рекорда у скоку мотком.
Тренутно је једини човек у историји ове дисциплине који је успео да прескочи 6,30 метара. У стилу легендарног Сергеја Бупке, који је остао на 6,15 метара, Дуплантис светске рекорде обара за по један центиметар.
Пред почетак летње сезоне изјавио је да му је циљ за ову годину да прескочи летвицу на 6,30 метара. Урадио је то на последњем такмичењу, у последњем трећем покушају. У ситуацији када скакачима мотком један центиметар изгледа као несавладив врх, Дуплантис је након прескочених 6,15 пријавио висину новог светског рекорда.
Бал на води
Церемонија затварања Светског првенства је одржана, застава предата наредном домаћину првенства Пекингу, али се победници у једној дисциплини нису знали. Свако ко се није повредио у финалу бацања диска је победио.
Јак пљусак који је два пута прекидао финале оставио је горак укус у устима и патњу дискашима. Финалисти су изгледали као Бамби на леду, клизали су се, падали и ризиковали озбиљне повреде како би се домогли шесте серије.
Олимпијски шампион Швеђанин Данијел Стол трећу титулу светског шампиона освојио је у последњој серији. Светски рекордер Миколас Алекна је од друге серије држао лидерску позицију са хицем 67,84 метра. Ипак, Стол је ушао у круг за бацање диска и поручио: „Није готово док ја не кажем последњу реч.“ Једини је избацио диск преко 70 метара – 70,47.
Извор: РТС
