Пише: Оливер Јанковић
Све је говорило у прилог другачијем исходу. Али људима никад схватљиве и никад контролисане силе свемира, учиниле су да наш Новак у прва два сета не игра онолико и онако како је играо у трећем. Зашто? То вјероватно не зна ни Том Круз који је са трибина гледао Ђоковићеву „немогућу мисију“ да се послије два поклоњена сета Алкаразу – врати у меч. Можемо да набрајамо валидне аргументе: Шпанац је млађи, бржи и бољи…Ђоковић је у силазном ходу… императив премошћења таквог јаза вјероватно је паралисао Новака …итд..итд….
Али негдје између или изнад свега тога, остаје Новаков посљедњи скок са баумгартнеровске висине, тај опроштај (имао га је Меси са пехаром ФИФА, имао га је Крос са Лигом шампиона….) који једноставно „мора“ бити повезан са неком титулом ове године. Мислили смо да је то Вимблдон, сад се надамо олимпијском финалу (пред којим се повећава навијачки притисак што – (ни)је добро) а можда то може бити УС Опен или неки од јесењих турнира. Јер, Новак јесте ту….на дохват руке успјеху… полуфинале Аустралиан опена и финале Вимблдона. Ипак, ово је јуче измакло лакоћом којом је доживљен пораз од Синера у Мелбурну.
Ђоковић најбољи спортиста свијета
Могло би бити фрустрирајуће. Али ако имамо посла са Новаком, оним нашим Новаком због кога навијамо и за кога навијамо, и због ког нашег навијања је и он то што јесте – не сумњам да ће кренути и у трећи велики покушај. Његов плес са судбином и историјом, или – ако вам се тако више свиђа- са Божијом вољом, не престаје.
Навијамо за њега, оним истим жаром којим смо испратили онај чудесни брејк у трећем сету на три Алкаразове меч-лопте. Навијамо, јер без осјећаја колективне припадности нема човјека, нема људи. А навијамо, јер тог осјећаја нема без побједа. Чекамо их са нестрпљењем. Можда звучи као „немогућа мисија“ али ако може Том Круз док га Новак гледа на биоскопским платнима, вјерујем да може и Новак док Круз буде гледао неки од наредних великих тениских турнира. Први сљедећи је онај олимпијски турнир у Паризу.
Можда је ова „продужена“ глад за овогодишњим трофејима прави стимуланс за нашег главног јунака.
