Пише: Оливер Јанковић
Мартин Мачковић је српски веслач који иза себе има два узастопна олимпијска финала у дубл скулу: 2021 у Токију са Миланом Васићем и у 2024 у Паризу са Николајем Пименовим. У Токију је био пети (многи ће се сјетити његових суза послије тог врхунског веслања, а ипак испуштене медаље), а у Паризу – седми! Прекјуче, на Свјетском првенству у Шангају, дакле у истој тој, најбољој свјетској конкуренцији, Мачковић и Пименов су освојили сребрну медаљу и звање свјетских вицешампиона.
Овај изванредан резултат српских спортиста мора се нотирати као права најава за наредне Олимпијске игре, за три године у ЛА (САД). Јер, послије Ангелине Топић (свјетска бронза) и рвача Комарова (свјетско злато), ево и трећег спортског шампиона који је на прошлим Олимпијским играма био „тако близу“ најзначајније спортске медаље, а који годину дана касније постиже бољи резултат, у истој или јачој конкуренцији у односу на ону олимпијску.
ВАР СОБА: Топ изјава Драгутина Топића: о успјеху, неуспјеху, родитељству…(ВИДЕО)
Управо је Мачковић, у својој изјави послије освајања сребра у Шангају, апострофирао своју (и његовог партнера) крајњу такмичарску визију, а то је – олимпијско злато! Неко ће рећи да је преамбициозно, други ће рећи како „има још пуно времена до тога“, а ја ћу рећи да ако не постоји амбиција, и ако се не крене на вријеме (а ово јесте почетак олимпијског циклуса), онда можемо бити сигурни да медаље неће бити. Овако- има наде!
