Пише: Оливер Јанковић
Није се десило. А све што је велико у његов каријери саткано је од догађаја, који су се уз Божију помоћ и Новакову одлучност – збили. Не од жеља и снова него од оног оствареног. Које је толико посебно и интензивно, да је и наше појединачне и колективне снове учинило више него стварним. Међутим, из овог сна су нас пробудиле повреде, Новакове године, неки нови клинци и њихове „мутиране“ предиспозиције.
Добро, све смо то знали, али смо били (макар ја) занесени чекањем 25. ГС титуле. Међутим судбина хероја поставила је границу на 24. и то је Новаков крај свих крајева. Нема више! Да, очигледно је повријеђен, али то је чињеница проистекла из једне претходне: да игра против јачих и млађих. Да, било је достојанствено: три ГС полуфинала ове сезоне, и 14. полуфинале у Вимблдону (7. узастопно).
Да, све што је урадио вриједно је дивљења и тешко да ће то ико икада достигнути. Али ово је крај Новакових великих резултата. Добро је, и хвала Небу, да смо коначно дошли и до те спознаје. Велики податак за 2025. и за читав живот и његов и наш, онај навијачки. Новак – јунак. Јунак епохе.
Окренемо ли насловну реченицу тако да је преметнемо око овог тиреа, око цртице, добићемо још једну важну информацију: На крају крајева – зна се ко је краљ свих тениских краљева. Јер у недјељу, у финалу Вимблдона, два права јунака нове генерације играју или за четврту (Синер) или за шесту (Алкараз) Грен слем титулу у каријери. Ко год од њих да побједи, мораће бар 6 или 4 пута још толико – како би се примакао трону на ком је тренутно један једини човјек: Новак Ђоковић.
