Уторак, 15 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Бити алтернатива или бити у дослуху с центром моћи

Журнал
Published: 11. децембар, 2023.
Share
Дурутовић, Делетић Милечић и Дамјановић, (Фото: Дан)
SHARE

Манифестација „Маркови дани” завршена панел дискусијом у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић”

Дурутовић, Делетић Милечић и Дамјановић, (Фото: Дан)

Манифестација „Маркови дани” завршена је панел – дискусијом на тему „Марко Миљанов у традицији и култури Подгорице” одржаној у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”. Учесници панела били су историчар мр Томаш Дамјановић, и књижевни критичари и теоретичари мр Милорад Дурутовић и мр Андријана Делетић Милачић.

Дамјановић је на почетку с присутнима подијелио неке мање-више познате биографске податке о кучком војводи Марку Миљанову Поповићу, о његовом књижевном, али и ратничком и политичком дјеловању за вријеме владавине књаза Николе Петровића.

С обзиром да је манифестација организована у част јубилеја – 190. годишњице рођења Марка Миљанова, сматра да је потребно проблематизовати оно што нама данас значи лик и дјело Марка Миљанова, приступајући томе критички, но не ниподаштавајући његов лик и дјело. Зато, требамо одговорити на питања да ли је он нама заиста важан и због чега, односно, ко је и шта је нама данас Марко Миљанов, рекао је Дамјановић. А, пронаћи одговор на ова питања значи и да је вриједно обиљежавати ове и сличне јубилеје. Јер, то је уједно и одговор на то ко смо и што смо, појединачно или као заједница, каже историчар.

На фону сличном Дамјановићу, али с фокусом на етику, говорила је и Делетић Милачић. Односно, да ли је његова етичност могућа у 21. вијеку и како је приближити младима. Но, додаје она, и Марку Миљанову, у његово вријеме, на нашим просторима, било је тешко пронаћи адекватне примјере људскости, хуманости, емпатије, мултикултуралности, борбе за људска права, тема о којима и данас говоримо.

Занимљива је била и Дурутовићева опсервација Маркове максиме „Јунаштво је бранити себе од другог, а чојство бранити другог од себе“. Притом, детаљно образлажући свој скептицизам да је живот по овом моделу данас уопште могућ, у питање доводећи могућност да такви појединци, спремни на жртву за опште добро данас постоје.

Дамјановић је повукао и занимљиву историјску паралелу, када је у питању политичко и војно дјеловање Марка Миљанова прије и након разлаза с књазом Николом, с дјеловањем данашњих интелектуалаца и политичара. Јер, образац је исти кроз историју.

– Уколико желите да се остварите на овом простору, првенствено као политичка фигура, ви морате бити у дослуху с носиоцем моћи и с градом из којег се генерише та моћ. Нешто друго није могуће, и то је на својој кожи осјетио Марко Миљанов – рекао је Дамјановић, између осталог, додајући да је свако друго дјеловање изван центра моћи у ствари у домену алтернативе.

Након њихових излагања публика им је поставила низ питања.

Ж.Ј.

Извор: Дан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Женски гласови ће тек да вриште: Случај Ане Милош
Next Article Урбане легенде: Књижевно вече

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Њемачка: Десет вијести из земље која пуца по шавовима

Фали наставника, мајстора, медицинских радника, лекова нема, возови касне, дигитализација је спора као и борба…

By Журнал

Елис Бекташ: Буђење новог тоталитаризма

Пише: Елис Бекташ Значење скаредног скандала са отварања Олимпијских игара у Паризу, чини се, нису…

By Журнал

Тајна опстанка Венеције стара 1.600 година

Као што зна сваки мештанин, Венеција је обрнута шума. Град стар 1.604 године у темељу…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураНасловна 6

Зечевизија – Ђаво у селу

By Журнал
КултураМозаик

Стране компаније у ЕУ: највећи послодавци по земљама

By Журнал
Култура

Нови документи o улози Њемачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године

By Журнал
КултураСТАВ

Мртвачев прекидач – Пикасо, Рембрант и Ворхол таоци, руски сликар уништиће ремек-дела ако Асанж умре у затвору

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?