Уставни суд Немачке је пре недељу дана донео пресуду којом је прогласио потрошњу од 60 милијарди евра државног новца неуставном. Немачка Влада се осрамоћена повукла и сада разматра шта даље да ради и како да попуни ту буџетску рупу. Шта се десило?
Уставна кочница дуга
Немачка је током лета 2009. усвојила једно од најоштријих фискалних правила у ЕУ, са жељом да се ограничи ниво јавног дуга. Према овом правилу, државни буџет не може да забележи структурни дефицит виши од 0,35% БДП-а. У поређењу са правилом из Уговора из Мастрихта, којим је основана еврозона где је дефицит ограничен на 3% БДП-а, што је готово 10 пута виши ниво, јасна је намера да се буде штедљив.
Ова мера је дала и резултате у виду висине јавног дуга. Након иницијалног раста изазваног дефицитарном потрошњом услед финансијске кризе, ниво јавног дуга у Немачкој се већ од 2010. зауставио, да би након тога био на силазној путањи. Упоредимо то са Француском, другом највећом привредом еврозоне (а од Бреxита, и Европске уније). Приликом увођења евра, ниво јавног дуга Француске био је на истом нивоу као у Немачкој, али је данас готово два пута виши мерено уделом у БДП-у.
Ово оштро немачко фискално правило ипак даје могућност Влади да се у случају спољних шокова, на које не може да утиче, ово правило привремено суспендује и да генерише дефиците. Овде се првенствено мислило на случај избијања економских рецесија, и заиста, политичари су ово правило искористили 2020. са пандемијом. Тада је немачка држава забележила високе дефиците уз задуживање од 275 милијарди евра зарад програма помоћи привреди (на графикону се види као раст јавног дуга).
Откуда Уставни суд у целој причи?
Али то тројној коалицији коју чини нова Влада није било довољно. Након руске инвазије на Украјину, Влада се одлучила да креира фонд од 100 милијарди евра за модернизацију и наоружање војске, јер се испоставило да значајан део немачких оружаних снага постоји само на папиру. Потом је на јесен 2022. кочница дуга поново суспендована да би се креирао пакет државних програма од 200 милијарди евра намењених субвенцијама привреди и становништу услед високог раста цена енергената.
Али из пређашњег фонда за борбу против пандемије остало је неискоришћено 60 милијарди евра. И Влада је решила да почетком 2022. средства преусмери у ванбуџетски Фонд за климу и трансформацију, којим се финансирају политике за борбу против климатских промена, као што су енергетска ефикасност и замена грејања по домаћинствима. Опозициона ЦДУ је најавила уставну жалбу на овакву пренамену средстава, и пресуда Уставног суда је стигла – Уставни суд је пресудио да Влада не може да непотрошена средства из фонда намењеног борби против пандемије по слободном нахођењу преусмери у климатски фонд.
Уставни суд овде није расправљао о сврсисходности улагања у борбу против климатских промена, већ само да Влада то не може да финансира овим новцем јер није јасно показала везу између сврхе за коју је тај новац првобитно намењен, и циљева за који се пренамењује. Другим речима, између замене грејних инсталација с једне стране, и исплате накнада запосленима за време док не могу да иду на посао због пандемијских мера, нема пуно везе.
Буџетски фонд за климу је требало да током 2024. има приходе од 99 милијарди евра, и расходе од 58 милијарди (разлика би се пренела као резерва у наредну годину), али је оваква пресуда Уставног суда направила рупу од 60 милијарди. Целокупан федерални буџет немачке државе износи 480 милијарди евра, тако да је практично немогуће да се ова недостајућа средства нађу на неком другом месту, реалоцирањем буџета.
Извор: Михаило Гајић/talas.rs
