Ако Уставни суд одлуку о избору чланова судског савјета прогласи неуставном, уз неизбор макар једног судије Уставног суда, Црна Гора може чак и да отпадне као озбиљан кандидат за улазак у Европску унију, иако је, све до недавно, била „добра балканска прича“
Ако Уставни суд одлуку о избору чланова судског савјета прогласи неуставном, уз неизбор макар једног судије Уставног суда, Црна Гора може чак и да отпадне као озбиљан кандидат за улазак у Европску унију, иако је, све до недавно, била „добра балканска прича“
И док се у црногорској јавности воде расправе да ли ће 19. августа пасти Влада Дритана Абазовића, европски партнери су забринути због неиспуњавања обавеза на путу за Европску унију.
Сасвим је јасно да је неизбор макар једног судије Уставног суда кост у грлу европских интеграција, јер је држава у цајтноту и може се догодити да Уставни Црне Горе почетком септембра остане без кворума, јер судија Миодраг Иличковић стиче услове за старосну пензију. Уколико до 13. септембра, када Иличковић навршава 66 година, не буде изабран бар један судија, највиша судска инстанца остаје са троје судија и у блокади, односно, суд не би могао да доноси одлуке јер не би имао кворум. С обзиром на турбулентну политичку ситуацију, нијесу оптимистички изгледи да ће нове судије до тог периода бити изабране. Ником, па ни европским партнерима Црне Горе није јасно шта се догодило и зашто није дошло до избора судија Уставног суда. А квалитетних кандидата је било и постојао је барем један око којег су се сви слагали да може бити изабран. Изгледа да је, и овога пута, у питању политичка трговина, која нас може скупо коштати.
И то није све. Исти тај Уставни суд, до 13. септембра може донијети нове главобоље црногорској власти. Постављено је озбиљно питање уставности избора чланова Судског савјета.
Демократски фронт је оптужио предсједницу парламента Данијелу Ђуровић, да је „кршећи Устав, Закон о судском савјету и судијама, и Пословник, уврстила у дневни ред ванредног засиједања Предлог за избор четири члана Судског савјета из редова угледних правника“.
– Наиме, члан 128 Пословника изричито прецизира да двадесет седам посланика, предсједник државе и Влада, могу у дневни ред предложити акте чији су они предлагачи. У случају предлога за избор четири члана Судског савјета из редова угледних правника предлагач искључиво може бити Одбор за политички систем и правосуђе. Зато је Данијела Ђуровић била дужна да врати захтјев за одржавање ванредне сједнице као неуредан, јер се расправа и гласање о овом предлогу могу обавити најраније 1. октобра. На овај начин је брутално прекршен Пословник у коме пише да Одбор за политички систем и правосуђе предлаже четири члана за Судски савјет, а такође и Устав и члан 16 Закона о Судском савјету и судијама који изричито дефинише да надлежно радно тијело, тј. Одбор, предлаже чланове Судског савјета – наводе у Демократском фронту.
Ако је то тачно, а нема сумње да ДФ као озбиљан политички савез не би улазио у ову причу а да није увјерен у то, Уставни суд ће морати да реагује. У случају да те одлуке прогласи неуставним, наше европске интеграције би биле враћене значајно уназад, а могли би чак да будемо потпуно заустављени и да се нађемо међу онима који о ЕУ могу само да сањају.
Ни корак напријед
Од када је високи представник Европске уније и потпредсједник Европске комисије Жозеп Борељ 14. јула боравио у Подгорици, када је одржана сједница Савјета за стабилизацију и придруживање Црне Горе и ЕУ, Црна Гора није направила ни један корак напријед. Напротив! Расправама о Темељном уговору и политичким трговинама укопали смо се у мјесту.
Потпуно је јасно да су актуелна политичка дешавања, као што су расправе о Темељном уговору и иницијативе за обарање владе потпуно одложиле реализацију реформи и задатакао које смо сами преузели и чврсто обећали да ћемо их испунити до 30. јула. То је био дан Д и сада нам остаје да се надамо да ће ЕУ имати још толико стрпљења да нас сачека до половине септембра. Можда че и сачекати, али ритам којим рјешавамо европске задатке уопште не гарантује да ћемо обећано и испунити.
Извор: Дан
