Многе куће у Тексасу поносно вијоре заставе. Оно што одмах упада у очи је да заставе нису америчке већ државе Тексас. И када упознате неког чешће ће рећи да је тексашанин него амер. Осећај припадности је у овом делу САД често везанији за локал него идеју сједињених држава. Пре пар дана гувернер ове огромне државе је одлучио да се успротиви одлуци Врховног суда САД да федерални цариници регулишу границу са Мексиком кроз коју месецима илегални мигранти надиру.
Последњих месеци Америка бележи рекордне бројке уласка нелегалних миграната у земљу. Администрација председника Биден-а жмури на кризу која недељама дрма јужну границу и доводи националну безбедност у питање. Следећа илустрација визуелно приказује број ухапшених илегалаца. Од почетка његове администрације јужну границу лако можете прећи на неких педесетак места са малом шансом да вас федерални цариници ухвате.
По федералном закону америчке границе чувају федерални цариници који директно одговарају Вашингтону. Традиционално више илегалаца уђе за време администрација Демократске странке него када Белу кућу држе републиканци. Зашто је то тако? Одговор је наравно политички: нелегални мигратни, када добију политичка права, у далеко већим бројевима гласају за демократе него за републиканце. Биден је овог пута толико олабавио протекцију границе да су градови пуни несрећника којима је тешко наћи смештај и храну.
Тексас има неколико тачака кроз које мигранти неконтролисано надиру. Федералци нису имали довољно људства да зауставе најезду док су из Вашингтона долазиле празне флоскуле да је ситуација под контролом. Насиље и криминал рапидно расту и они који живе уз границу су преплављени проблемима које овакви таласи носе. Зато је национална гарда у Тексасу одлучила да преузме неке од критичних тачака и обезбеди их додатним људством и бодљикавом жицом. Баш је та жица довела до усијања однос између председника и републиканског гувернера Грег Абота. Јавно је изјавио да одлуку Врховног суда о уклањању жице неће испоштовати.
Ово је довело до напетости између федералних цариника и тексашке гарде. Цариници немају приступ тим тачкама преласка и на тај начин им је рад блокиран. У многим случајевима мигранти страдају јер гарда није обучена да им помогне при преласку реке или у случају болести. Оптужбе пљуште са обе стране како о интерпретацији закона тако и о приступу овом проблему који се кристалише као један од најбитнијих у изборној години.
Биден се суочава са најнижим рејтингом било ког председника у новијој америчкој историји. Ово може бити тачка пуцања која ће гласаче гурнути у загрљај Трумп-у који је на домаку републиканске номинације за Белу кућу. Један од главних разлога катастрофалног рејтинга, поред корупције његовог сина Хунтера за који се сад и сам председник везује, је најезда миграната. Ако нешто радикално не промени пре избора у новембру око овог питања, шанса да ће се и даље саплитати на степеницама председничког авиона Air Forcd One је мала.
Увек је у САД било неколико милиона илегалних миграната, и сам став прем њима је био традиционално либералан. Лако су долазили до азила и радних места. Послодавци, често у потрази за неквалификованом радном снагом, су жмурили на мањак папира неопходних за успостављање радног односа. То је био начин да се моћна америчка економија гура без већих трзавица јер просечан американац не жели да буде берач воћа. За разлику од Европе, где нелегални радници пролазе кроз пакао, у САД илегалци имају далеко већа права као и бржи приступ пристојном животу. Али горњи графикон јасно илуструје да се у тој либерализацији претерало и да грађани све негативније гледају на овај проблем.
Гувернер Абот је политичку кризу унапредио у уставну одбијајући да спроведе одлуку крање судске инстанце у Америци. Он се ухватио дела Устава који наводи да државе преузимању контролу над сигурносним питањима уколико је федерална влада спречена. Главна рута за шверц кокаина и смртоносног фентанила је баш кроз масу илегалних миграната међу којима су чланови ноторних картела. Они не презају да под претњом смрћу терају мајке и децу да преносе илегалне супстанце.
Мексико и Kина су главни извори фентанила, смртног хероина, који убија америчке наркомане у огромним бројевима. Kинези довозе хемикалије потребне да се тај отров смућка, што раде мексички картели, који су даље задужени да јефтину дрогу пребаце до америчких потрошача. Смртност је много драстичнија него код других опијата и сцене покошених младих људи су последњих година преплавиле интернет. Американце ова криза све више погађа док политичари немоћно понављају празне флоскуле о људским правима.
Последњи развој догађаја је да је 24 других јужњачких држава дало подршку тексашком гувернеру. Стали су не само уз тврдњу господина Абота да је федерална влада немоћна да одржи ред на јужној граници, већ су обећали да ће послати своје националне гарде да му помогну. Ово сматрају инвазијом што им даје уставно право да одбрану узму у своје руке ако је Вашингтон немоћан. Америчке државе намају право да улазе у ратне конфликте без експлицитне дозволе федералних званичника сем ако нису „већ нападнуте или су пред иминентном опасношћу.“
Сад је лопта код Биден-а. Драма се распламсава у Схелбy парку, који је надомак реке Рио Гранде и обавијен је у бодљикаву жицу која јесте зауставила прилив несрећника који јуре све магловитији амерички сан. Обе стране имају своју интерпретацију закона и питање је ко ће први да трепне. Председник може да пошаље војску да сломи локалну непослушност. Пресуда Врховног суда из 1869. године Texas vs. White је преседан који јасно забрањује државама унилатерално отцепљење. Антиамерички гласови су већ на стероидима са подршком независном Тексасу. Познајући флексибилност америчког политичког система мораћу да их разочарам: ово је само позориште звано изборна година.
Извор: Владимир Ђукановић/fejsbucenje.com
