Mnoge kuće u Teksasu ponosno vijore zastave. Ono što odmah upada u oči je da zastave nisu američke već države Teksas. I kada upoznate nekog češće će reći da je teksašanin nego amer. Osećaj pripadnosti je u ovom delu SAD često vezaniji za lokal nego ideju sjedinjenih država. Pre par dana guverner ove ogromne države je odlučio da se usprotivi odluci Vrhovnog suda SAD da federalni carinici regulišu granicu sa Meksikom kroz koju mesecima ilegalni migranti nadiru.
Poslednjih meseci Amerika beleži rekordne brojke ulaska nelegalnih migranata u zemlju. Administracija predsednika Biden-a žmuri na krizu koja nedeljama drma južnu granicu i dovodi nacionalnu bezbednost u pitanje. Sledeća ilustracija vizuelno prikazuje broj uhapšenih ilegalaca. Od početka njegove administracije južnu granicu lako možete preći na nekih pedesetak mesta sa malom šansom da vas federalni carinici uhvate.
Po federalnom zakonu američke granice čuvaju federalni carinici koji direktno odgovaraju Vašingtonu. Tradicionalno više ilegalaca uđe za vreme administracija Demokratske stranke nego kada Belu kuću drže republikanci. Zašto je to tako? Odgovor je naravno politički: nelegalni migratni, kada dobiju politička prava, u daleko većim brojevima glasaju za demokrate nego za republikance. Biden je ovog puta toliko olabavio protekciju granice da su gradovi puni nesrećnika kojima je teško naći smeštaj i hranu.
Teksas ima nekoliko tačaka kroz koje migranti nekontrolisano nadiru. Federalci nisu imali dovoljno ljudstva da zaustave najezdu dok su iz Vašingtona dolazile prazne floskule da je situacija pod kontrolom. Nasilje i kriminal rapidno rastu i oni koji žive uz granicu su preplavljeni problemima koje ovakvi talasi nose. Zato je nacionalna garda u Teksasu odlučila da preuzme neke od kritičnih tačaka i obezbedi ih dodatnim ljudstvom i bodljikavom žicom. Baš je ta žica dovela do usijanja odnos između predsednika i republikanskog guvernera Greg Abota. Javno je izjavio da odluku Vrhovnog suda o uklanjanju žice neće ispoštovati.
Ovo je dovelo do napetosti između federalnih carinika i teksaške garde. Carinici nemaju pristup tim tačkama prelaska i na taj način im je rad blokiran. U mnogim slučajevima migranti stradaju jer garda nije obučena da im pomogne pri prelasku reke ili u slučaju bolesti. Optužbe pljušte sa obe strane kako o interpretaciji zakona tako i o pristupu ovom problemu koji se kristališe kao jedan od najbitnijih u izbornoj godini.
Biden se suočava sa najnižim rejtingom bilo kog predsednika u novijoj američkoj istoriji. Ovo može biti tačka pucanja koja će glasače gurnuti u zagrljaj Trump-u koji je na domaku republikanske nominacije za Belu kuću. Jedan od glavnih razloga katastrofalnog rejtinga, pored korupcije njegovog sina Huntera za koji se sad i sam predsednik vezuje, je najezda migranata. Ako nešto radikalno ne promeni pre izbora u novembru oko ovog pitanja, šansa da će se i dalje saplitati na stepenicama predsedničkog aviona Air Forcd One je mala.
Uvek je u SAD bilo nekoliko miliona ilegalnih migranata, i sam stav prem njima je bio tradicionalno liberalan. Lako su dolazili do azila i radnih mesta. Poslodavci, često u potrazi za nekvalifikovanom radnom snagom, su žmurili na manjak papira neophodnih za uspostavljanje radnog odnosa. To je bio način da se moćna američka ekonomija gura bez većih trzavica jer prosečan amerikanac ne želi da bude berač voća. Za razliku od Evrope, gde nelegalni radnici prolaze kroz pakao, u SAD ilegalci imaju daleko veća prava kao i brži pristup pristojnom životu. Ali gornji grafikon jasno ilustruje da se u toj liberalizaciji preteralo i da građani sve negativnije gledaju na ovaj problem.
Guverner Abot je političku krizu unapredio u ustavnu odbijajući da sprovede odluku kranje sudske instance u Americi. On se uhvatio dela Ustava koji navodi da države preuzimanju kontrolu nad sigurnosnim pitanjima ukoliko je federalna vlada sprečena. Glavna ruta za šverc kokaina i smrtonosnog fentanila je baš kroz masu ilegalnih migranata među kojima su članovi notornih kartela. Oni ne prezaju da pod pretnjom smrću teraju majke i decu da prenose ilegalne supstance.
Meksiko i Kina su glavni izvori fentanila, smrtnog heroina, koji ubija američke narkomane u ogromnim brojevima. Kinezi dovoze hemikalije potrebne da se taj otrov smućka, što rade meksički karteli, koji su dalje zaduženi da jeftinu drogu prebace do američkih potrošača. Smrtnost je mnogo drastičnija nego kod drugih opijata i scene pokošenih mladih ljudi su poslednjih godina preplavile internet. Amerikance ova kriza sve više pogađa dok političari nemoćno ponavljaju prazne floskule o ljudskim pravima.
Poslednji razvoj događaja je da je 24 drugih južnjačkih država dalo podršku teksaškom guverneru. Stali su ne samo uz tvrdnju gospodina Abota da je federalna vlada nemoćna da održi red na južnoj granici, već su obećali da će poslati svoje nacionalne garde da mu pomognu. Ovo smatraju invazijom što im daje ustavno pravo da odbranu uzmu u svoje ruke ako je Vašington nemoćan. Američke države namaju pravo da ulaze u ratne konflikte bez eksplicitne dozvole federalnih zvaničnika sem ako nisu „već napadnute ili su pred iminentnom opasnošću.“
Sad je lopta kod Biden-a. Drama se rasplamsava u Shelby parku, koji je nadomak reke Rio Grande i obavijen je u bodljikavu žicu koja jeste zaustavila priliv nesrećnika koji jure sve maglovitiji američki san. Obe strane imaju svoju interpretaciju zakona i pitanje je ko će prvi da trepne. Predsednik može da pošalje vojsku da slomi lokalnu neposlušnost. Presuda Vrhovnog suda iz 1869. godine Texas vs. White je presedan koji jasno zabranjuje državama unilateralno otcepljenje. Antiamerički glasovi su već na steroidima sa podrškom nezavisnom Teksasu. Poznajući fleksibilnost američkog političkog sistema moraću da ih razočaram: ovo je samo pozorište zvano izborna godina.
Izvor: Vladimir Đukanović/fejsbucenje.com
