Упркос енергетској и економској кризи, немачки стручњаци предвиђају за наредне године веће приходе од пореза него што се то очекивало. Тако влада има још више маневарског простора за програме помоц́и грађанима и друго.
Очекивања немачких привредника од непосредне будуц́ности су суморна – а главни разлог за то је актуелна енергетска криза. Али нису само бизнисмени забринути: у свом обрац́ању нацији – што је ионако прилично ретко за немачког председника – Франк Валтер Штајнмајер је најавио „тешка времена“ и „изазовне године“, рекао је да је земља „у најдубљој кризи од уједињења“.
И баш у таквом тренутку, када је инфлација у земљи званично прешла границу од 10 одсто, стижу две необичне вести – необичне јер, бар на први поглед, звуче позитивно.
Добре вести
Прво, немачки завод за статистику саопштио је да је у другом тромесечју немачки бруто домац́и производ забележио раст од 0,3 одсто – упркос рату у Украјини и енергетској кризи. Раније се предвиђао пад, што би значило да је земља у рецесији. А друга вест је да држава може да очекује вец́е приходе од пореза него што је раније било предвиђено. Стручњаци за процену пореских прихода претпостављају да ц́е сви нивои власти – савезна држава, покрајине и локалне управе – до 2026. од пореза добити око 126,4 милијарде евра више него што се очекивало још у мају.
Не може се тачно предвидети како ц́е се развијати економска ситуација у Немачкој, али у Влади су опрезни оптимисти. Сада се за ову 2022. очекује мали привредни раст од 1,4 одсто, а за наредну пад од 0,4 одсто. Али вец́ 2024. очекује се повец́ање бруто домац́ег производа од 2,3 одсто – тада се очекују и укупни порески приходи од око 993 милијарде евра.
Радна група за процену пореза састаје се два пута годишње, у пролец́е и јесен. Комисију чине стручњаци Савезне владе, водец́их института за економска истраживања, Савезног завода за статистику, Бундесбанке, Стручног савета за оцену економског развоја Немачке и представника покрајинских министарстава финансија.
Стопа запослености и инфлација
Министар финансија Кристијан Линднер је приликом представљања бројки рекао да је то првенствено резултат добре ситуације на тржишту рада и раста профита у привреди. Међутим, Линднер је упозорио да постоје и велике неизвесности у вези са овим проценама, јер су геополитички ризици велики. Али ако се предвиђања остваре, отвориц́е потпуно нови маневарски простор њему, али и његовим покрајинским колегама. Пре свега, када је реч о томе у којој мери се грађани и привреда могу растеретити од поскупљења енергената, на пример у виду ограничења цена гаса.
Важан фактор у овим оптимистичним проценама је број запослених, јер то директно утиче на пореске приходе: када има много запослених, више прихода од пореза на доходак се слива у државну касу. А упркос кризи, тржиште рада у Немачкој је у последње време стабилно.
Други важан фактор је, из перспективе грађана, мање пријатан: повец́ање пореских прихода последица је, између осталог, садашње високе инфлације. Све док потрошачи купују, инфлација пуни пореску касу. Јер када роба поскупи, расту и порески приходи који се на њих морају платити. За вец́ину производа је ПДВ од 19 одсто, за храну и неке друге је 7 одсто.
Увек треба мислити на штедњу
Додатни порески приходи требало би да помогну Линднеру не само у решавању текућих проблема ублажавања друштвених последица енергетске кризе, вец́ и у наредној години. Наиме, он је најавио да тада свакако жели да се врати немачком слогану записано му уставу – која налаже држави да у току једне године не поторши више новца него што заради. У изузетним ситуацијама може се тај механизим – кочница задуживања – привремено обуставити, али у Немачкој важи као мера која гарантује пажљиво и економично располагање пореским новцем грађана. Прошле године је стављен ван погона због корона вируса и мера помоц́и грађанима и привреди.
Извор: DW
