Пише: Татјана Лазаревић
„Видим да су неки председници општина на Косову почели да примају Николу Џуфку у званичне посете. Можда би требало да позову и професора Пилинћија (албанско-амерички професор и политички активиста познат по оштрим критикама власти у Албанији и контроверзним ставовима о националним границама и политичким елитама, прим.ред.). Ако ништа друго – да допринесе писању сценарија за филм Sorrentino-Cuarón. У том филму XX век почиње са епископом Фаном Нолијем (албанско-амерички писац, научник, дипломата, политичар и црквени лидер, који је основао Православну цркву Албаније, прим.ред.), који спаја име Америке са светом мисијом албанске православне аутокефалности. XXI век се у том филму развија кроз професора Пилинћија и Николу Џуфку“, у ироничном тону написао је реченицу овонедељне колумне о лажним пророцима познати косовски публициста.
Недавно је Никола Џуфка поново неовлашћено упао у цркву у Ракитници код Подујева, када је поднета и нова кривична пријава Епархије рашко-призренске. Контроверзни Никола Џуфка од средине јула има и нове активности у настојањима да утврди свој имиџ архиепископа Цркве о којој јавност до сада није знала.
Нова јавна фигура Косова
Никола Џуфка, који се самопрогласио за Архиепископа тзв. Цркве православних Албанаца на Косову, последњих месеци све активније гради свој јавни имиџ и покушава да се наметне као значајна верска и друштвена личност на Косову.
Његове последње активности нарочито су видљиве кроз учестале сусрете са градоначелницима различитих општина на Косову, што редовно објављује на друштвеним мрежама, али и кроз све бројније активности које иницира, јавне догађаје и сусрете.
„Синоћ сам имао задовољство да се сретнем са градоначелником Пећи, господином Газмендом Мухаџеријем, у пратњи епитропа Аљбана Хотија. На овом братском састанку разменили смо заједничке визије мира, хармоније и духовних вредности које одржавају срце Пећи живим“.
Овако, уз фотографије из кабинета значајних косовских градоначелника, Џуфка са њима позира и шаље, како тврди, поруке мира.
„Данас сам имао задовољство да се сретнем са градоначелником Приштине, господином Перпаримом Рамом, у пратњи епитропа Аљбана Хотија. На овом братском састанку разменили смо заједничке визије мира, хармоније и духовних вредности које одржавају срце Приштине живим. Када се пастир и градоначелник сложе, град бива благословен.“
„Данас, у духу Христове љубави и службе за заједнички мир, имао сам задовољство да пожелим добродошлицу братском сусрету са градоначелнико Ђаковице, господином Ардијаном Ђинијем. Овај дијалог је још један корак ка изградњи благословеног суживота и потврда је да светлост Јеванђеља осветљава сваки пут који води ка разумевању и узајамном поштовању. Слава Богу за овај плодни састанак.“
Од три градоначелника, до сада се на профилима својих друштвених мрежа огласио једино Ђини.
„Данас сам угостио надбискупа Николу Џуфку, поглавара Аутокефалне православне цркве Косова, и Аљбана Хотија, епитропа Аутокефалне православне цркве Косова. Разговарали смо о међуверском складу, грађанском суживоту и важности разумевања између заједница за здраво и уједињено друштво“.
Осим што посећује градоначелнике, у јулу је и „одликовао“ извесног Љаерта Васиљија титулом „Витеза Св. Константина Дарданског“ и то са потписом „светог синода“.
Боравио је у телевизијским студијима, одржао предавање у Ђаковици, на, како је објаснио, 35-годишњицу независности Косова, а пре тачно месец дана „одржао је молитву“ и на гробу Адема Јашарија.
„Са понизношћу и много поштовања, молим се и клањам у вечној кући нашег хероја Адема Јашарија“, поручио је.
Провале у цркве, националне боје и дигитална дипломатија
И баш у том месецу Епархија рашко-призренска поднела је трећу по реду пријаву против Џуфке. Пуномоћник ове Епархије је 30. јуна косовском Тужилаштву у Приштини поднео нову пријаву за поновну провалу у храм Св. Архангела Михаила у Ракитници код Подујева.
„Поменути је поново разбио катанац на цркви Светог Архангела Михаила из 14. века, и по трећи пут незаконито заузео цркву у власништву Епархије рашко–призренске, коју жели да присвоји за своју лажну организацију“, навела је Епархија.
Подсетили су на то да се Џуфка у континуитету лажно представља као свештено лице: „Иако он то није, нити је признат као такав од стране ниједне православне цркве, а у Албанији је често прозиван у медијима због ширења мржње и нетрпељивости“, навела је ова епархија Српске Православне Цкрве пре безмало месец дана.
Истовремено, апеловали су на међународну заједницу да утиче на косовске правосудне органе да „коначно уложе основни минимум рада и воље“ ради иначе гарантоване заштите СПЦ.
Од међународне заједнице, тада је реаговао само ОЕБС јавно, изражавајући забринутост због неовлашћеног уласка у цркву Светог Архангела Михаила, и позивајући надлежне да реагују, истраже и спрече даља упадања.
Стигао је Џуфка да тада одговори ОЕБС-у, поручивши да он руководи „легитимном и канонском верском институцијом“, а да је он сам „редовно устоличен и признат од релевантних међународних црквених власти“, и да заједно делују „у потпуном складу са законима Републике Косово и светим канонима Православне цркве“.
Одбацио је тврдње о „неовлашћеном уласку“, уз наводе да поседају правне документе којима доказују власништво Косова над овом црквом, а не Српске православне цркве. Још је стигао да нагласи да су оптужбе о „мешању“ – „неосноване и штетне“, позивајући ОЕБС да „не подлеже притисцима“ СПЦ, тврдећи још да је он сам „праћен“ возилима Министарства одбране Србије, што му „угрожава безбедност и верску слободу“.
Претходно је објавио фотографије, као и наводни лист осигурања возила за које тврди да припада Министарству одбране Србије, а да га је ово возило наводно пратило.
Џуфкине објаве на друштвеним мрежама сада прате бројни лајкови, а додатни легитимитет се подиже и сусретима са градоначелницима значајнијих градова на Косову.
Обиље је фотографија са албанским националним симболима, укључујући и симболе ОВК, склапањем руку у знаку орла, као и заставе тзв. Велике Албаније. Џуфка неретко у црквама носи шалове са овим мотивима или олтаре и друге делове цркве, као и себе завија таквим заставама док се „моли“. Постоје фотографије и на којима носи оружје или униформу ОВК.
Од Елбасана до Ракитнице
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве (СПЦ) поднела је више кривичних пријава против њега због насилних упада у црквене објекте које традиционално користи СПЦ. Најозбиљнији инцидент догодио се 28. новембра 2023. године, када је Џуфка, уз пратњу од око двадесет особа, насилно ушао у цркву Светог Архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева.
Тада је цркву прогласио „црквом Фана Нолија“ и обавио верски обред уз албанску националну заставу, што је изазвало огорчење локалне верске заједнице и епархије. Након овога, епархија је осветила храм и поново га закључала у присуству полиције и међународних представника OEBS-а и EULEX-а, да би исти храм обио и пре месец дана. Између два обијања и са судским поступком у току, Џуфка се крајем прошле године прогласио за „Архиепископа Цркве православних Албанаца на Косову“.
Покушаји Епархије рашко-призренске да поднесе кривичне пријаве Косовској полицији због Џуфкиних поступака, у неколико наврата наишли су на одбијање или успорену реакцију полиције. Оптужница је коначно подигнута 27. маја 2024. године, а прво саслушање одржано је у октобру исте године, где је Џуфка негирао све оптужбе.
Никола Џуфка, иначе грађанин Албаније из Елбасана, према ранијим наводима Епархије рашко призренске, али и Православне цркве Албаније, заправо није свештено лице, већ се, како обе цркве наводе, лажно представља као свештеник.
Православна црква Албаније је још 2022. године у саопштењу навела да Џуфку не признаје ниједна хришћанска црква ни у једној земљи, оптуживши га уједно за ширење дезинформација, да омаловажава и исмева православне свештенике у Албанији.
О новим Џуфкиним активностима, са српске стране се нису више оглашавали.
„Лажни пророци“
Џуфке се, међутим, у најновијем ауторском тексту за Коху, дотакао Ветон Сурои. Феномен лажних пророка, познат још из библијских приповедака, у последње време добија нову димензију на Косову и у Албанији, изазивајући напетости у етничким и верским односима у региону, пише.
Као оне који уносе тај немир, уврстио је управо Џуфку, за којег и он потврђује да се ради о самопроглашеном епископу непризнате цркве.
Џуфка, или, како Сурои открива, са правим именом Nikollë Bllazhde, први пут доспео је у фокус јавности када је насилно ушао у Српску православну цркву у Подујеву и одржао прву литургију на албанском језику у тој цркви.
„Господин Блажда није признат као свештеник по канонима Аутокефалне православне цркве Албаније – јединог легитимног верског ауторитета међу албанским православцима. Ипак, он је одлучио не само да се самопрогласи свештеником, већ и да се крунише као епископ ‘албанске православне цркве на Косову’ – ентитета који не постоји“.
Сурои такође потврђује да управо његово деловање се сматра кршењем црквених канона, као и самог косовског законодавства, које јасно признаје Српску православну цркву као власника и корисника ових верских објеката.
„Правно гледано, Џуфка улази у објекте који су традиционално у власништву и коришћењу Српске православне цркве, што је не само светогрђе, већ и директно кршење уставно-правног поретка Косова, заснованог на Ахтисаријевом плану. У осетљивој равнотежи вере међу Албанцима, и у етничко-верском миксу Косова, Џуфкино деловање задире и у канонско право и у правни поредак Косова. Према канону, он би могао бити свештеник само ако га је рукоположила Аутокефална црква Албаније – што се није догодило. Још мање би могао бити епископ, отварати митрополије и оснивати нову ‘цркву’ – то би, да би било легитимно, морало да прође кроз сложен међуцрквени и канонски процес“, пише Сурои.
Огрнут албанском заставом, Џуфка предводи политички покрет који се представља као верски. Он, како наглашава познати косовски публициста, „постаје пророк нове етно-клерикалне вере, према којој се сви политички проблеми на Косову решавају полагањем права Албанаца на православне цркве, уз истовремено негирање идентитета косовских Срба и православних верника као дела идентитета Републике Косово“.
Међутим, Сурои се, пишући о етно-клерикализму, дотакао и СПЦ:
„У верској традицији Косова, највећи проблем у узајамним односима – и то врло изражено с патријархом Порфиријем – био је етнофилетизам Српске православне цркве. Насупрот томе, сада се испољава један бандитски облик албанског етнофилетизма са Џуфком, и то у делу Косова где скоро да нема православних Албанаца“.
Агон Маљићи о Џуфки: „Православни свештеник исто колико сам ја астронаут НАСА-е“
И публициста млађе генерације са Косова, Агон Маљићи (Малиqи) оштро је реаговао на појављивање Џуфке, оптужујући га за шарлатанство и сумњиву политичко-верску агенду.
У објави на друштвеним мрежама јуче, Маљићи је упозорио на последице легитимизације Џуфке у јавном простору, укључујући и његов пријем од стране појединих косовских званичника.
„Овај шарлатан Никола Џуфка из Елбасана, који је прогласио ову тзв. Православну цркву Косова, православни је свештеник исто онолико колико сам ја астронаут NASA-е “, поручио је Маљићи.
Он је посебно критиковао институције и медије који, како наводи, Џуфки дају озбиљност и простор само зато што се појављује са албанском заставом у православним црквама:
„Разочаравајуће је што га јавни званичници примају у канцеларијама, а медији му дају простор, третирајући озбиљно једног кловна са сумњивом агендом, само зато што се шета по православним црквама са албанском заставом и испуњава неке фолклорно-националистичке фетише.“
Маљићи је упозорио и на опште непознавање православне традиције међу Албанцима, истакавши пример честитања Божића 7. јануара, иако га албански православци славе 25. децембра:
„Ниво незнања на Косову о албанском православљу, који избије на површину готово сваког 7. јануара када јавне личности честитају Божић православним Албанцима (иако они Божић славе 25. децембра), види се и овде – у тој потреби да се у једном кловну пројектује неки патриотски Фан Ноли“.
Он је упозорио да се Џуфкине активности већ користе у пропагандне сврхе:
„И све то у тренутку када се инциденти које изазива тај кловн месецима користе у званичним извештајима Србије као примери напада Косова на православне цркве. Е сад, сами израчунајте какав феномен представља тај кловн.“
Извор: KoSSev
