Црна Гора би прве резерве нафтних деривата требало да добије у првој половини наредне године за шта ће бити утрошено 7 и по милиона еура , саопштено је из министарства рударства, нафте и гаса. Формирањем резерви држава неће моћи да утиче на цијене али хоће на сигурност снабдијевања у случају поремећаја на тржишту каквом смо свједочили током криза у претходном периоду. Након деценије чекања Црна Гора би ускоро могла да добије закон којим се предвиђа формирање нафтних резерви.
Зорана Секулић из Министарства рударства, нафте и гаса казала је да је закон у скупштинској процедури. „Ми заиста очекујемо његово усвајање до краја овог мјесеца. Просто је неопходно да се закон усвоји да бисмо могли да кренемо у процес формирања резерви“, навела је Секулић.
Тек тада предстоји и најважнији дио посла – адаптација резервоара за складиштење и набавка првих количина нафтних деривата. За све то неће бити утрошен новац из буџета, јер су средства обезбијеђена из пакета подршке Европске уније земљама Западног Балкана за превазилажење енергетске кризе.
Хавијер Блас: ОПЕК Плус ће имати потешкоћа да одбрани цену нафте на седамдесет пет долара по барелу
Секулић је казала се очекује објављивање тендера ових дана, тако да ће процес реконструкције кренути по избору извођача радова и надзора, а куповину првих резерви бисмо могли да реализујемо у првој половини наредне године. И то је тек почетак. Половину од 100 хиљада тона резерви нафтних деривата формираће Управа за угљоводонике, а остатак највеће нафтне компаније. За то ће бити потребно неколико година, а колико ће све коштати, зависиће од цијена на тржишту. Због тога из Удружења нафтних компанија тврде да би држава требало у тај посао да укључи више, а не само четири највећа увозника.
САД захтијевају да Украјина обустави нападе на руске рафинерије нафте
Драшко Стриковић из Удружење нафтних компанија каже да би на тај начин допринијели тржишној конкурентности по питању самих тикета и могућности складиштења. „Док је у предложеном формату односно предложеном нацрту тај дио је избачен и постоји пар нафтних компанија које би на тај начин могле да опструирају кокурентност на самом тржишту“, навео је Стриковић.
У ресорном министарству међутим тврде да дискриминације нема, те да су се за предложени модел одлучили како би лакше контолисали резерве и могли да их користе у случају поремећаја на тржишту. У тим ситуацијама, захваљујући резервама грађани и привреда могу очекивати сигурно снабдијевање, а ево шта је са цијенама.
„Не ублажава цјеновни ефекат, само служи у случају неких глобалних размјера или не дај боже ратова онда у тој ситуацији би држава могла да реагује и пушта одређене количине због немогућности снабдијевања уколико дође до ванредних систуација, какве су поплаве, земљотреси“, рекао је Стриковић. Осим сигурност у снабдијевању за најмање три мјесеца, формирањем нафтних резерви Црна Гора ће испунити једно од кључних мјерила за затварање поглавља 15 – Енергетика.
Извор: РТЦГ
