Пише: Сара Николић
Представници САД, Велике Британије и Јапана затражили су на седници Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) да се преиспита улога УНМИК-а на Косову. Захтев је изречен на седници на којој је разматран шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а.
„После четврт века, УНМИК је у великој мери надживео првобитни мандат и САД позивају Савет безбедности да преиспита ову мисију и почне процес њеног гашења“, рекао је заменик америчког амбасадора при УН Роберт Вуд.
У сличном маниру говорио је и представник Велике Британије Фергус Екересли, који је позвао да се редефинише улога УНМИК-а, наводећи да је 16 година од проглашења независности Косова ситуација на терену „непрепознатљива“.
Вуд је поновио је да се САД залажу за преусмеравање расправа у СБ УН о Косову на затворене годишње консултације, као и „узајамно признање Србије и Косова“. Упутивши критике властима Србије због тога што су одговорни за оружани сукоб у Бањској још на слободи, изразио је забринутост због „некоордисаних акција“ косовске владе које је погађају мањинске заједнице, и позвао УНМИК да заузме „неутралнији став“ у наредним извештајим о ситуацији на Косову.
Супротног става су, уобичајено, били амбасадори Русије и Кине при УН. Амбасадор Русије Василије Небензја поновио је став Москве да УНМИК не треба да буде укинут, наводећи да је улога те мисије у осигурању стабилности на Косову незаменљива. Истог става био је и кинески амбасадор Фу Цонг. Занимљиво је да је Француска изразила став да мандат УНМИК треба да се настави све док за то буде било потребе.
Фајненшел тајмс: Екстремисти предводе Нетанјахуов приступ рату са Хамасом
Иначе, шефица УНМИК-а и специјална представница генералног секретара УН на Косову Каролин Зијаде, на седници је изјавила да је ситуација на северу Косова и даље крхка упркос прокламованим тежњама за конструктивним дијалогом, а напредак спор. Истакла је забринутост Срба на северу Косова због једностраних потеза приштинских власти, док је најаве отварања моста на Ибру у Северној Митровици назвала опасним.
Уз то, Зијаде је подувкла да је поверење у косовске институције ниско и додала да је дијалог под окриљем ЕУ од кључног значаја за решавање проблема у односима Срба и Албанаца на Косову. Описавши га као „озбиљан безбедносни инцидент“, шефица мисије УНМИК затражила је и свеобухватну истрагу о оружаном сукобу у Бањској 24. септембра прошле године.
Улога Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову, успостављена у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН из 1999, током година је ослабила, а надлежности је преузела Мисија ЕУ, то јест Еулекс, као и приштинске институције. Ипак, значај мисије се, између осталог, огледа у томе што захваљујући највећој међународној организацији јавност може да чује о дешавањима на Косову. Извештаји генералног секретара УН су, иначе, 19 година били разматрани на свака три месеца, али се од 2018, на иницијативу САД, Француске и Велике Британије, подносе на шест.
Политиколог Огњен Гогић за НИН подсећа да ово није први пут да се позива на укидање УНМИК-а, чије присуство носи поруку. За то, додаје Гогић, постоји пар разлога.
„Упуцати гласника“
Наш саговорник каже да државе које позивају на преиспитивање улоге УНМИК генерално желе да Косово има столицу у Уједињеним нацијама, а не само место за столом. Он додаје да је став да Косово треба да постане део међународне заједнице њихова политика, па је у складу с тим и уследио позив на укидање ове мисије.
„Амерички амбасадор је поновио доследан став САД, да решење виде у међусобном признању. Што се другог разлога зашто позивају на преиспитивање мандата УМНИК тиче, мислим да се ради о одређеној врсти одговора на наводе из извештаја који је та мисија сачинила. Изнете су тешке оцене на рачун Косова, што је нека врста позива међународној заједници да сада треба да предузме нешто“, указује Гогић.
Како избацити Русију из Савета безбедности: Уједињене западне нације по Володимиру Зеленском
Уколико постоји угрожавање права, безбедности, то је нешто на шта СБ треба да реагује, сматра Гогић. Због тога, каже он, постоји потреба да се „упуца гласник“.
„Сматрам да постоји потреба да се ови извештаји више не чују, а један од начина је да се УНМИК склони, како тај извештај више не би ни постојао. Али, важно је разумети и да би Косово било одговорност Савета безбедности. Јер, ако се констатује да постоје одређени проблеми, онда би СБ морао да реагује. Ако би се поступало по извештају, онда би СБ морао да предузме неке мере, морало би да се појача деловање на Косову, а они желе супротно“, истиче Гогић.
Гогић оцењује да је чудан позив америчког амбасадора да УНМИК заузме „неутралнији став“ у наредним извештајима о ситуацији на Косову, јер исте ставове износе које је изнела Зијаде, износе и земље Квинте.
„Чак је извештај био мање оштар од њихових ставова. Тако да се Американцима не допада то што се он чита у Савету безбедности, мислим да УНМИК не може да буде неутралнији од овога. Штавише, могу да кажу обрнуто – да је становиште УНМИК заправо пристрасно, јер из те мисије ипак имају односе са косовским институцијама“, додаје Гогић.
Значај присуства УНМИК-а
УНМИК је успостављен након што је 10. јуна 1999. године усвојена Резолуција 1244 СБ УН. Циљеви те мисије били су стварање услова за нормалан живот свих становника Косова. Пре скоро две деценије, 1999. године, УМНИК је бројио више од 100.000 припадника. У надлежности УНМИК било је оснивање привремених институција, укључујући законодавну и извршну власт, и администрацију правосуђа, а од 1999. до 2008. године мисија је водила истраге и кривично гонила за тешке и ратне злочине.
НАТО као војно крило Европске уније: Европске нације у ретро-тренду и пропагандне дивизије у покрету
Од проглашења независности Косова 2008 и успостављања косовских институција, тамношње власти тврде да УНМИК више нема сврху. У више наврата понављани су захтеви за укидањем ове мисије.
„Присуство УНМИК-а је установљено Резолуцијом 1244. Једини начин да се УНМИК укине јесте да се промени та резолуција. А то значи и промена положаја Косова у међународним односима. Само присуство УНМИК-а на Косову као такво није пресудно, сведена је на једну мање-више хумантирану организацију. Амбасаде појединачних држава на Косову су утицајније од УНМИК-а, али када дође до извештаја, мисија ипак делује непристрасно“, наводи Гогић.
Упитан о томе на који начин косовске власти гледају на присуство УНМИК-а, Гогић одговора да „желе да га елиминишу“.
„Они мају проблем не само са Србијом и њеним присуством на Косову, већ и присуством међународних организација генерално, њима и КФОР смета, будући да све то показује да Косово није суверена држава. Јер да јесте, не би имала страну војску на својој територији. УНМИК није ту на основу позива и сагласности косовске владе, већ резолуције СБ, што сведочи о томе ко је заправо суверен на Косову и да то није Приштина“, закључује Гогић.
Извор: НИН
