Евентуални, а по мени јако пожељни, улазак ЗБЦГ у 44. Владу ЦГ коментарише се са разних страна на различите начине.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Поједини емисари западних центара моћи, формалних и неформалних, наглашавају опасност од скретања са про-западног и сјеверно-атланског пута ЦГ. Гласници блиски пропалом „ДПС свету“ скрећу пажњу на утицај предсједника Србије Вучића, који се подразумијева уз ове политичке снаге.
Само нико од њих не каже да је прије учитаваног и често предимензионираног про-руског и про-србијанског утицаја, коалиција ЗБЦГ представник црногорских грађана, и то у врло респектабилном броју.
Поред тога, они су представници оних црногорских грађана који су и у августу 2020. године и у јуну 2023. године гласали за промјене једнопартијског и вишедеценијског хегемонизма ДПС-а. А та чињеница им даје додатни демократски коефицијент када се броји и множи њихова легитимност да буду у Влади.
Зато мислим да свако онај ко ЗБЦГ карактерише прије као експоненте Путина и Вучића, а не као експоненте црногорског грађанства, демонстрира дрскост и лицемјерје, на које се мандатар не би требао освртати било каквим политичким зарезивањем.
До читања у сљедећем броју.
