Uglavnom, srećom, svi u mojoj generaciji su unuci partizana i četnika. Kažem, srećom, jer se slabo javljaju unuci domaćih izdajnika. I, kao što i mi imamo svoje priče u koje uplićemo i praunuke – i unuci Osme sednice, pokazuje se, imaju svoju priču. U novom broju NIN-a, opisano je prisustvo Marka Miloševića, doktoranda Pravnog fakulteta, na prvoj sednici Skupštine Srbije. Kažu da je nemo sedeo u poslaničkoj klupi, „lica usmerenog pravo ispred sebe“. Nije odgovorio na pozive da govori za NIN. S druge strane, Uroš Stambolić (31) razgovarao je sa novinarkom Tanjom Nikolić Đaković. Unuk Ivana Stambolića smatra da deca ne snose odgovornost predaka, ali kaže: „Milošević je bio zločinac i trebalo bi da njegov unuk bude svestan šta njegovo uključenje u politiku simbolizuje.“
Inače, Uroš Stambolić je levičar, aktivista organizacije „Krov nad glavom“, za socijalne je proteste protiv sadašnjeg režima, a ima rezerve i prema opoziciji.
Novinarka se zgodno dosetila da je na istoj listi, SPS -a, poslanik bio i Joška Broz, i da je isto bio prilično pogubljen u skupštinskom teatru. Mene to podseti da je sada poslanik i unuk Draže Mihailovića. I to me je vratilo na priču o unucima partizana i četnika; kao da sam je video u ogledalu unuka Osme sednice. Neka mi oproste Uroš i Marko Mlađi, ali daleko mi „zaostaju“ za Ivicom i Slobom. Možda smo i mi tako udaljeni od svojih đedova?
Aleksandar Živković
