Hoće da „spase“ Tursku od izbeglica i kvarne elite, zagovara neku vrstu „Velike Turske“ od Balkana do Kine. Umit Ozdag je sve popularniji i mogao bi da postane bitan igrač na političkoj sceni.
Devetnaesti maj je državni praznik u Turskoj. Simboličan dan koji je turskoj omladini posvetio osnivač države Mustafa Kemal Ataturk.
Otac zemlje je 19. maja 1919. započeo oslobodilački rat protiv zapadnih sila, koji je trajao do osnivanja republike 1923. godine – tako kažu turski udžbenici istorije.
Za Umita Ozdaga (61), lidera nove Partije pobede, 19. maj je bio prilika za nacionalističke tonove. On je tog dana sa političkim saborcima posetio Ataturkov mauzolej u Ankari i pozirao sa prolaznicima ispred spomenika.
Ljudi koji su ga prepoznali želeli su da naprave selfije sa njim. Čovek u prolazu je viknuo: „Dobro je što te imamo!“ Jedna žena ga je poljubila u čelo.
Zvezda u usponu?
Umit Ozdag je zvezda posljednjih nekoliko sedmica. Gde god da se pojavi, brzo se stvori gomila.
Ozdag se bavi pitanjima koja zanimaju narod: galopirajuća inflacija, sve tanji novčanici, egzistencijalni strahovi i navodno „otuđenje“ u sopstvenoj zemlji zbog izbeglica.
Prema zvaničnim podacima, u Turskoj boravi 3,8 miliona sirijskih izbeglica. No, ne zna se koliki je stvarni broj. Na to dolaze izbeglice iz Avganistana, Iraka, Pakistana i drugih zemalja, njih 320.000 prema UNHCR.
„Ne želimo da se naši ljudi bore protiv gladi i siromaštva dok se naš poreski novac troši na Sirijce, Avganistance i Pakistance“, govori Umit Ozdag gde god da nastupa.
Žestoka kritika nailazi na dobar prijem kod mnogih Turaka. Zato što se ljudi plaše. Stopa inflacije je nedavno bila oko 70 odsto. Stanovništvo pati od enormno povećanih cena. I nema rešenja na vidiku.
Rođen u Japanu, studirao u Minhenu
Teško da je Ozdag mesija koji stiže niotkuda – i sam je predugo u političkom establišmentu. Ali, nov je način na koji se obraća ljudima.
Potiče iz političke porodice. I otac i majka su bili u vrhu nacionalističke partije MHP.
Ozdag je rođen u Japanu, kada je njegov otac bio u diplomatskoj službi početkom šezdesetih. Potom je studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu.
I sam je bio član MHP, sve dok nije isključen 2016. godine nakon otvorenih kritika rukovodstva. Godinu dana ranije, MHP je ušao u savez sa Erdoganom i pomogao njegovoj partiji AKP da dobije većinu. To je razljutilo Ozdaga.
Sa ostalim nezadovoljnicima je potom osnovao nacionalističku Dobru partiju, iz koje je istupio 2021. godine posle svađe sa najvišim rukovodstvom. Tada je konačno osnovao svoju stranku, Partiju pobede.
Velika podrška zbog desničarskog huškanja
Međutim, nova stranka je uhvatila zamajac tek kada je Ozdag počeo da se ističe pričom protiv izbeglica. U poslednjim istraživanjima početkom maja, stranka se meri na preko dva odsto podrške, što je dosta za nekog iza koga ne stoje proverene strukture.
Za politikologa Kemala Bozaja sa Međunarodne škole u Diseldorfu i Kelnu, koji godinama posmatra turske ultranacionaliste, nema sumnje u pogledu Partije pobede:
„Ona je ultranacionalistička prema programu, i krajnje desno-populistička po retorici“, kaže Bozaj za DV.
Kako dodaje, za Ozdaga važnu ulogu ima „panturanizam“ – za turske nacionaliste, Turan je ideal etnički homogene države svih turskih naroda od Balkana do zapadne Kine, a pod vođstvom Turske.
Može li Ozdagova stranka da se etablira? Za politikologa Berka Esena sa istanbulskog Univerziteta „Šabanči“, još je rano za prognoze. Kaže, potencijal stranke moći će da se prepozna tek za nekoliko godina, nakon što se pozicionira i u drugim oblastima.
Već ranije je bilo raskola u istoriji turskih ultranacionalista. Njihovo islamističko ekstremno krilo se odvojilo 1993. i osnovalo „Partiju velikog jedinstva“ (BBP). Za njih je islam veoma važan element turskog identiteta.
Za Umita Ozdaga i njegovu stranku ovo ne igra veliku ulogu, kaže Kemal Bozaj. Još jedna razlika u odnosu na ultranacionaliste je stav „Partije pobede“ koji je kritički nastrojen prema vladi. Dok MHP i BBP podržavaju Erdogana, Ozdag se protivi vladi.
Pored toga, stari ultranacionalisti često su uvezani sa turskom dubokom državom, službama i podžemljem. Umit Ozdag se, s druge strane, jasno ogradio od njih.
Paralele sa evropskim desničarskim populistima
Za politikologa Berka Esena, „Partija pobede“ ima sličnosti sa evropskim populistima. Ne samo zbog antiizbegličke retorike.
Nego i zato, kako kaže Esen, što se za Ozdaga Turska sastoji od dva tabora: političke elite koju čine i vlast i opozicija koji navodno prstom ne mrdaju dok izbeglice osvajaju Tursku.
Sa druge strane je narod, koji bi Partija pobede da zaštiti od kvarne elite. Za Esena je prilično iznenađujuće da takva populistička partija nije nastala mnogo ranije.
Zato je moguće da Ozdag kuca na otvorena vrata i da će pridobiti veliki broj turskih nacionalista u svoje biračko telo.
Izvor: Dojče Vele
