Хоће да „спасе“ Турску од избеглица и кварне елите, заговара неку врсту „Велике Турске“ од Балкана до Кине. Умит Оздаг је све популарнији и могао би да постане битан играч на политичкој сцени.
Деветнаести мај је државни празник у Турској. Симболичан дан који је турској омладини посветио оснивач државе Мустафа Кемал Ататурк.
Отац земље је 19. маја 1919. започео ослободилачки рат против западних сила, који је трајао до оснивања републике 1923. године – тако кажу турски уџбеници историје.
За Умита Оздага (61), лидера нове Партије победе, 19. мај је био прилика за националистичке тонове. Он је тог дана са политичким саборцима посетио Ататурков маузолеј у Анкари и позирао са пролазницима испред споменика.
Људи који су га препознали желели су да направе селфије са њим. Човек у пролазу је викнуо: „Добро је што те имамо!“ Једна жена га је пољубила у чело.
Звезда у успону?
Умит Оздаг је звезда посљедњих неколико седмица. Где год да се појави, брзо се створи гомила.
Оздаг се бави питањима која занимају народ: галопирајућа инфлација, све тањи новчаници, егзистенцијални страхови и наводно „отуђење“ у сопственој земљи због избеглица.
Према званичним подацима, у Турској борави 3,8 милиона сиријских избеглица. Но, не зна се колики је стварни број. На то долазе избеглице из Авганистана, Ирака, Пакистана и других земаља, њих 320.000 према УНХЦР.
„Не желимо да се наши људи боре против глади и сиромаштва док се наш порески новац троши на Сиријце, Авганистанце и Пакистанце“, говори Умит Оздаг где год да наступа.
Жестока критика наилази на добар пријем код многих Турака. Зато што се људи плаше. Стопа инфлације је недавно била око 70 одсто. Становништво пати од енормно повећаних цена. И нема решења на видику.
Рођен у Јапану, студирао у Минхену
Тешко да је Оздаг месија који стиже ниоткуда – и сам је предуго у политичком естаблишменту. Али, нов је начин на који се обраћа људима.
Потиче из политичке породице. И отац и мајка су били у врху националистичке партије МХП.
Оздаг је рођен у Јапану, када је његов отац био у дипломатској служби почетком шездесетих. Потом је студирао политичке науке, филозофију и економију на Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену.
И сам је био члан МХП, све док није искључен 2016. године након отворених критика руководства. Годину дана раније, МХП је ушао у савез са Ердоганом и помогао његовој партији АКП да добије већину. То је разљутило Оздага.
Са осталим незадовољницима је потом основао националистичку Добру партију, из које је иступио 2021. године после свађе са највишим руководством. Тада је коначно основао своју странку, Партију победе.
Велика подршка због десничарског хушкања
Међутим, нова странка је ухватила замајац тек када је Оздаг почео да се истиче причом против избеглица. У последњим истраживањима почетком маја, странка се мери на преко два одсто подршке, што је доста за неког иза кога не стоје проверене структуре.
За политиколога Кемала Бозаја са Међународне школе у Диселдорфу и Келну, који годинама посматра турске ултранационалисте, нема сумње у погледу Партије победе:
„Она је ултранационалистичка према програму, и крајње десно-популистичка по реторици“, каже Бозај за ДВ.
Како додаје, за Оздага важну улогу има „пантуранизам“ – за турске националисте, Туран је идеал етнички хомогене државе свих турских народа од Балкана до западне Кине, а под вођством Турске.
Може ли Оздагова странка да се етаблира? За политиколога Берка Есена са истанбулског Универзитета „Шабанчи“, још је рано за прогнозе. Каже, потенцијал странке моћи ће да се препозна тек за неколико година, након што се позиционира и у другим областима.
Већ раније је било раскола у историји турских ултранационалиста. Њихово исламистичко екстремно крило се одвојило 1993. и основало „Партију великог јединства“ (ББП). За њих је ислам веома важан елемент турског идентитета.
За Умита Оздага и његову странку ово не игра велику улогу, каже Кемал Бозај. Још једна разлика у односу на ултранационалисте је став „Партије победе“ који је критички настројен према влади. Док МХП и ББП подржавају Ердогана, Оздаг се противи влади.
Поред тога, стари ултранационалисти често су увезани са турском дубоком државом, службама и поџемљем. Умит Оздаг се, с друге стране, јасно оградио од њих.
Паралеле са европским десничарским популистима
За политиколога Берка Есена, „Партија победе“ има сличности са европским популистима. Не само због антиизбегличке реторике.
Него и зато, како каже Есен, што се за Оздага Турска састоји од два табора: политичке елите коју чине и власт и опозиција који наводно прстом не мрдају док избеглице освајају Турску.
Са друге стране је народ, који би Партија победе да заштити од кварне елите. За Есена је прилично изненађујуће да таква популистичка партија није настала много раније.
Зато је могуће да Оздаг куца на отворена врата и да ће придобити велики број турских националиста у своје бирачко тело.
Извор: Дојче Веле
