У Вашингтону су свјесни да су се и они као и Москва заглавили у Украјини, док их са друге стране Пацифика очекује прави проблем – све моћнија Кина
„Русија је у рату. Руска војна операција у Украјини се претворила у пуноправни рат након што је Запад постао страна у конфликту“– порука је коју је 22. марта тамошњим медијима саопштио Дмитриј Песков, портпарол руског предсједника Владмира Путина. То је први пут да је неки од високих званичника Кремља синтагму „специјална војна операција“, замијенио термином „рат“. Изјава је дата само неколико сати прије терористичког напада у Москви са ужасним билансом.
Само пар дана раније, европско издање портала „Политико“ пише да је предсједник Француске Емануел Макрон на догађају у Јелисејској палати упозорио да је пад Украјине неизбјежан, те да би се то могло догодити веома брзо. Започета је игра са неизвјесним исходом у којој се улози све више подижу. Нажалост, зло које се надвило над Европом припремало се веома дуго.
Амерички геополитичар и стратег, Џорџ Фридман, оснивач утицајног тинк-тенка „Stratfor“ (Strategic Forecasting Inc), 2015. године је у серији својих наступа до детаља описао догађаје који се данас збивају пред нашим очима. Он је тада подсјетио на структуру Европе у којој је једно од кључних питања за САД гдје су западне границе руске империје:
„Од Санкт Петерсбурга до Ростова повуците линију. Према западу је европско полуострво, а према истоку је Русија. Нико никада није перманентно окупирао Русију, али се она увијек помјерала ка Западу. Линија раздвајања угрубо пролази кроз Балтик, Бјелорусијиу и Украјину“, примијетио је Фридман, и додао да је кључно питање – „да ли ће Русија између себе и Запада добити тампон зону која је неутрална, или ће пак Запад пенетрирати толико у Украјину да ће Стаљинград и Москва бити на само неколико стотина миља“.
Разумије се, Москва не може да живи са непријатељски расположеном прозападном Украјином. То за њу представља егзистенцијалну пријетњу, док је за Вашингтон питање од милион долара гдје ће Русија стати. Долазак, а неки би рекли поновни повратак Русије у Одесу, би за Запад, разумије се, имао несагледиве негативне последице, нарочито по јединство и имиџ ЕУ и НАТО.
Све тренутно личи на неиздрживу пат позицију. Русија је приморана да се помјери ка Западу и добије више стратегијске дубине ако жели да осигура приступ топлим морима и неопходну тампон зону, што се кроз историју показало као кључни елемент руске безбједности. Са друге стране, САД су се одувијек плашиле појаве хегемона који би контролисао све ресурсе у Европи, и тиме истјерао Америку из Евроазије.
Рат који никоме не одговара
Предсједник Руске Федерације Владимир Путин, казао је у интервјуу Такеру Карлсону да он зна да Запад сада жели прекид конфликта у Украјини, али да не зна како да се извуче из постојеће ситуације. Наиме, у моменту када се видјело да западне санкције не могу да сруше руску економију постало је јасно да је циљеве запада у Украјини немогуће остварити, иако је на стотине милијарди уложено у тај пројекат.
Са друге стране, Русија се налази у још неповољнијем положају с обзиром да је земља и дејуре у рату. Зато се његово интезивирање протеклих дана може тумачити искључиво као плод политичке инерције јер тренутно нико нема јасну идеју како да се, овај сада већ, глупи и непотребни рат заустави. Оно што се пак може констатовати јесте да је након пада Авдејевке паника на Западу увећана, јер је тиме пала последња жестоко утврђена линија украјинске одбране.
Западу је сада јасно да Украјина не може да побиједи Русију и да постоји ризик да би временом тежак положај Русије могао да се претвори у још тежи пораз Запада. Са друге стране, вјероватно је да ни Русија није одушевљена што побједу мора да задобије по прескупој цијени. У Украјини је већ превише проливено крви и протраћено превише финансијских, материјалних, медијских и других ресусра да би иједна од страна могла олако признати пораз. У Вашингтону су свјесни да су се и они као и Москва заглавили у Украјини, док их са друге стране Пацифика очекује прави проблем – све моћнија Кина.
Небојша Поповић
