Последњи пут када су Срби са Косова и Метохије учествовали на изборима које расписује Београд, јуна 2020, у бирачким списковима у покрајини било је уписано око 100.000 бирача, а више од 60 одсто их је гласало. На тим изборима СНС је освојио више од 80 одсто гласова, а прва следећа листа СПС и ЈС мање од десет одсто. Симболички значај гласова Срба са КиМ и тада је, као и у претходним ерама, био већи од математичког. Но, и тај значај се истопио откако су у последње три године почели да их упућују по бирачким местима у централној Србији. У међувремену променило се све – од места и околности под којим се избори одржавају, до броја и расположења бирача са КиМ.
Недавно је сам председник Србије, на пример, казао да је КиМ од пролећа ове године напустило више од 11.000 породица. Податак који Александар Вучић наводи и није у великој колизији са оним који се прошлог викенда чуо на оснивачком сабору обновљеног Српског националног већа, који месецима није успевао да пронађе никакву просторију на КиМ, па је, на концу, скупштину одржао у Београду. Тамо је и саговорник НИН-а, председник Српског националног форума, Момчило Трајковић казао да је 40.000 Срба напустило покрајину, али не од пролећа, него у последњој деценији. Организовањем гласања на КиМ тај број и даље не би могао да се наслути, али би се видело колику подршку владајућа странка тренутно има међу Србима са Космета.
„Српска листа се смирује, значај јој се спушта намерно и она напушта политички простор, а Курти користи тренутак да у тај простор убаци разне Рашиће и створи своју вазалску опцију. Покушавамо да укажемо да се српски фактор мора стабилизовати економски, интелектуално и национално и да се грађанима мора дати перспектива. Управо посматрамо спровођење стратегије да се Србија потпуно повуче, јер и избори су нека институција“, каже Трајковић.
Републичка изборна комисија саопштила је да их је Канцеларија за КиМ обавестила да власти у Приштини условљавају гласање признањем независности, па ће бирачи са КиМ бити распоређени на бирачка места у Врању, Тутину, Рашки и Куршумлији, уз негодовање неких од чланова РИК што се Влада Србије олако одрекла гласања и без позивања на међународне гаранте.
Многи грађани који су напустили КиМ нису променили пребивалиште и нису стекли право да се нађу на бирачком списку у другим местима, али одлуку владе Косова да не дозволи организовање избора није мотивисала изборна рачуница. Она је одбила захтев ОЕБС-а да омогуће да се на КиМ организују избори по моделу који је примењиван до референдума о промени Устава 2022, када је први пут бирачима са КиМ онемогућено да гласају. Мисија ОЕБС-а на Косову до тада је прикупљала гласове и преносила их у Рашку и Врање на бројање. Овога пута, у одговору Мајклу Девенпорту, шефу ове мисије, Аљбин Курти се, међутим, није позвао само на фактичко успостављање билатералних односа, реципроцитет и Устав Косова, него и на нови „аргумент“ – члан 2. фебруарског споразума из Брисела. „По питању међудржавне сарадње око гласања у иностранству, како би се омогућило гласање грађанима српске заједнице на Косову са двојним држављанством на српским изборима, ван Канцеларије за везу Србије на Косову, мора се постићи договор између Косова и Србије. Захтев за такав споразум мора да дође из Србије, као заинтересоване стране. И сваки захтев мора да буде заснован на суверенитету и независности Косова, као равноправне државе, у складу са чланом 2. Основног споразума постигнутог ове године“, наводи се у писму мисији ОЕБС-у, која је захтев Владе Србије примила почетком новембра.
Препоруке косовске владе су бесмислене и немогуће за Србију и невероватно је и да то питање није решавано као интегрални део преговарачког процеса у међувремену, сматра Миодраг Милићевић, извршни директор НВО Актив.
„Претпостављам да избори нису били на столу, имајући у виду и то што захтев Београда неуобичајено није био упућен косовским властима као до сада, преко мисије ЕУ, као посредника у процесу дијалога, него је упућен мисији ОЕБС. Питање организовања избора се не решава у последњем тренутку, јер је то свакако ствар која се очекује. У начину на који је упућен захтев видим политички потез који треба да послужи као алиби властима, које нису учиниле ништа у међувремену“, сматра Милићевић.
Саговорник НИН-а, који је и сам учествовао у организовању првих избора уз асистенцију ОЕБС-а 2012, каже да је одлука о гласању у централној Србији изнуђена варијанта и истискивање преосталих полуга Србије са КиМ.
„Било да се поново организује превоз до бирачких места или не, верујем да ће турбулентан период иза нас, нарочито у последњих 12 месеци, утицати на смањење оџива, јер су се тектонске промене догодиле у животима, од питања таблица и личних докумената до безбедносних ризика и односа који косовска полиција показује према грађанима. Расположење грађана се променило према политици коју власт води последње две године, током којих се догађа све супротно ономе за шта се власт залагала. Имам утисак да ранија интегрисања у косовски систем нису толико узнемирила грађане као ситуација са регистарским таблицама, која и јесте пример како се све догађа супротно од онога у шта су уверавани.“
Личној процени безбедности, ризика од казни и могућности да уопште возе свој или туђи аутомобил препуштени су грађани који нису пререгистровали аутомобиле и променили возачке дозволе (о чему у претходној кризи није било речи), суочени са сазнањем да Приштина наставља тамо где је стала и да ће то морати да учине до краја месеца. Од званичног Београда нису добили никакво упутство, а према истраживању портала КосСев, око 3.000 грађана је од 1. новембра пререгистровало аутомобиле на РКС таблице. Српско национално веће, иако је покрет, а не странка, позвало је грађане на гласање. Уз опаску да су све такозване стабилне власти црпле снагу на њиховој несрећи, Трајковић каже да се у последње време догађа земљотрес и наставља албанизација.
„Наше најјаче оружје био је пасиван отпор и трпљење, а сад и гробове предака људи копају и преносе. Одлазе због зулума албанских екстремиста, али и манипулативне политике због које не виде перспективу“, каже он.
О мањку перспективе и потенцијалном потпуном „затварању круга“ након избора, Милићевић додатно слути на основу изборних листа опозиционих странака, на којима је упадљиво мало кандидата са КиМ, „чак и без оних који су најгласније били на страни опозиције“. На листама владајућих странака у првих 150 су по четири кандидата са КиМ, а по један (Србија против насиља и Заветници-Двери) или ниједан (НАДА) на водећим опозиционим листама за парламентарне изборе. Тај број је у потпуној супротности са статусом косовског питања у кампањи. Зато ни посете КиМ нису нужно намењене бирачима са КиМ, чији гласови расути у четири града неће имати ни симболички значај, већ да други виде да се покрајина не заборавља, макар се до ње стизало кроз шуме и по гудурама.
Драгана Пејовић
Извор НИН
