Свидјело ми се неколико објава Грађанског покрета УРА минулих дана, углавном, о борби против корупције и ектремизма, па сам им и лајковао то на њиховој фб страници. А ово данашње… не допада ми се. Не зато што су уопште коментарисали дјелове бесједе митрополита Јоаникија, напротив, то је корисно, нека се обнавља дијалог у друштву који је ДПС претходно желио потпуно да разори.
Kада су у питању констатације у саопштењу, УРА је у криву. Не у цјелости, јер има један дио у којем се каже „назадне идеологије које помиње митрополит Јоаникије…” Идеологије. Дакле, множина. А односи се на комунизам и усташтво, јер је о томе митрополит говорио критички.
Значи, можда и први пут од 1945. године једна странка из чијих редова долази премијер, комунизам је назвала онако како су то учиниле европске земље одмах након пада Берлинског зида. Црна Гора је, као што знамо, много каснила. Мило Ђукановић је на почетку каријере, када је дошао на власт уз подршку и одобрење београдских комуниста, замало предвидио такав расплет за Црну Гору, када је у Спортском центру „Морача” обећавао „да ће Црна Гора остати црвено острво у Европи”, на шта су подсјетили данас и Славен Радуновић и остали из Нове српске демократије. Ето, није било баш тако како је Ђукановић желио али су он и бројни други представници и узурпатори ове идеологије, задржали сличне начине начине владања и однос према одређеним институцијама.
Да се вратимо на саопштење ГП УРА. Kаже се да „Црну Гору није захватио усташлук и да је она једнака за све њене грађане”. У прилог томе, понуђени су цитати из актуелног Устава. Прво, Устав није оглед из социологије, нити запис неког хроничара о једном времену. Устав не осликава социолошки пејзаж, нити описује политичку ситуацију, већ путем нормативних императива претендује да је уреди. Kада би институције у Црној Гори спроводиле оно што гарантује и сугерише Устав, онда би подсјећање на њега у овом случају имало смисла. А пошто се суочавамо са наслеђем ДПС, који и даље губитнички покушава да ојача ектремизам, онда и даље немамо ситуацију „описану” у Уставу. Даље, свједоци смо да се на улицама повремено, а у неким медијима свакодневно, распирује национална мржња, политички фатализам и нетрпељивост према Цркви. А на улицама је национална мржња према Србима подржана пуштањем Томпсонових пјесама, раније на Цетињу, недавно и у Никшићу. Kада се тај гротескни амбијент обогати хрватским шаховницама, да ли он носи поруке о квалитету суживота или слави усташтво? Да ли је вербална агресија, накрцана пријетњама, увредама, псовкама, инспирисана суживотом који тражи Устав или усташтвом које је присутно? Одговори на ова питања могу се свакодевно наћи и на мрежама и у медијима.
И на крају, нисам примијетио да је митрополит Јоаникије било када покушао премијера или предсједника да подучава како се води држава. Па држим да је сувишно и на самој ивици пристојности, да се митрополиту, макар и испод тона, сугерише на који начин да води рачуна о вјери. Посебно сада, јер је митрополит у праву. И те како је у праву.
Извор: Лука Радоњић/Фејсбук
