Пише: Мина Гезовић
Матица српска-Друштво чланова у Црној Гори је у својим просторијама у Никшићу угостила Матију Стојановића, сарадника у настави на Правном факултету УЦГ и докторанда уставног права који је, као учесник трибине “Bios Theoretikos”, одржао предавање на тему „Црна Гора: историјскоправне и уставноправне расправе“.
Предавање мр Матије Стојановића на тему „Црна Гора: историјскоправне и уставноправне расправе“ отворило је простор за дискусију о многим занимљивим питањима која се тичу недовољно критички настројене стручне јавности према важним историјским збивањима, поистовјећивања обичајног и уставног права, површног тумачења догађаја из прошлости без правно ваљаног образложења, ревизије историјских факата, погрешне употребе правне терминологије и апострофирања значаја историјскоправних тековина у креирању уставноправног поретка.
“Постоје оне историјско правне теме којима се нијесу бавили уставотворци, али су оне исто подједнако интересантне. Мени су, на примјер, била врло интересантна, док сам писао свој мастер рад и сад када радим своју докторску дисертацију, она нека основна питања, као на примјер када се постави питање – Кад се може рећи да је настао правни поредак у Црној Гори? Јер видите, шта разликује морал, обичај од права? То је чињеница да се право примјењује. Од кога? Од стране државе. Како? Силом! Управо кад узмемо тај критеријум ми ћемо видјети да држава, како се данас дефинише држава у Црној Гори, тек настаје као правни поредак од Његоша” – истакао је Стојановић.
С обзиром на то да теме које поларизују друштво настају као производ субјективно изведених закључака који су у супротности са правном конзистенцијом, дискусија међу представницима струке и науке је нужно потребна, истиче Стојановић.
“Ја сам често излагао пред страним аудиторијумима, различитим публикама из Италије, Мађарске итд. и они су били врло заинтересовани и интригирани неким темама из наше историје иако, из неких разлога, наши научници одбијају да се њима баве. Зашто? Да ли зато што сматрају да је то непопуларно или да ће у научном смислу то да добије некакву негативну димензију или етикету због тога? Право да вам кажем, ја мислим да је то сасвим један погрешан приступ, јер баш ако постоји у друштву нешто што је, да кажемо, контроверзно, нешто што је интересантно и што занима јавност, па онда је ваљда најбоље да се тиме бавимо на један озбиљан и научан начин, него да те теме препуштамо различитим тумачењима, што добронамјерним, што злонамјерним и заправо мислим да је то, можда, једна порука и заправо мотивација, некако моја, али и генерално и ове трибине, једноставно, да се навикнемо да о неким стварима говоримо на један правни и научни начин” – казао је Стојановић.
Стојановић је други гост трибине “Bios Theoretikos” од почетка године. Њега је, као и његову претходницу, Јелену Шаковић, докторанткињу на Филолошком факултету у Никшићу, угостио модератор програма, Лука Спасојевић.
“Трибина “Bios Theoretikos” већ дуги низ година постоји у оквиру Матице српске-Друштва чланова у Црној Гори и њен циљ је да окупи младе истраживаче из различитих области који се на неки начин баве теоријским истраживањима. Ми смо, након тог пресељења Матице из Подгорице у Никшић одлучили да наставимо са том трибином која је заиста била запажена у Подгорици, у културним и научним круговима тога града, али и шире, јер је окупљала људе и из других средина”- истакао је Спасојевић.
Трибина “Bios Theoretikos” ће и убудуће младима различитих вокација пружати могућност да, у непосредној комуникацији са лаичком и стручном јавношћу, отворе дискусију на различите теме о јавног значаја, закључио је Спасојевић.
Извор: РТНК
