Русија је погодила украјински град Дњепар експерименталном хиперзвучном крстарећом ракетом средњег домета под називом „Орешник“ рекао је руски председник у ванредном обраћању нацији.
Украјински извори, пре Путиновог обраћања, тврдили су да је у питању интерконтинентална балистичка ракета.
Прва употреба овакве ракете у рату у Украјини значајна је ескалација сукоба, после одобрења САД и Велике Британије Украјини да користи ракете АТАЦМС и „Сторм шедоу“ за гађање циљева у дубини руске територије. Те ракете већ су употребљене у Курској области, у који су украјинске снаге ушле у августу, а руске сада покушавају да их контраофанзивом истерају.
Путин је у телевизијском обраћању нацији рекао да се ради о хиперзвучној или хиперсоничној бојевој глави, те да „Русија задржава право да користи оружје против војних циљева у земљама које дозвољавају ударе на руском тлу“
Претходно је украјинска војска тврдила да се ради о интерконтиненталној балистичкој ракети, а своје тврдње заснивали су на њеној путањи и брзини. Нешто слично закључио је и украјински председник Володимир Зеленски, који је додао да се ради о „новој руској ракети“, која има карактеристике интерконтиненталне балистичке ракете и позвао на међународни одговор.
Амерички званичници оспорили су тврдње Украјине да се ради о интерконтиненталној балистичкој ракети, тврдећи а се ради о ракети средњег домета са хиперсоничним могућностима, а то је касније потврдио и Путин. Међутим, и та ракета којом је гађан Дњепар има карактеристике балистичке ракете. Пентагон је саопштио да се ради о посебној верзији израђеној на бази балистичке ракете РС-26 „Рубеж“, која носи тзв. МИРВ, систем који носи више самосталних бојевих глава. У случају орешника“, наводи се како се ради о шест бојевих глава, које независно једна од друге гађају циљеве, што потврђују и снимци из Дњепра. Како је наведено, хиперсонично оружје које се одвојило од ракете кретало се брзином од 11 маха, односно брзином већом од 13.000 километара на сат или 11 пута брже од брзине звука.
Шта су хиперсоничне и интерконтиненталне балистичке ракете
Хиперсоничне ракете, као и интерконтиненталне балистичке ракете представљају најсавременију војну технологију, али су направљене за различите сврхе и користе различите механизме деловања.
Како наводи Центар за контролу и неширење оружја, америчка невладина организација настала у време Хладног рата, технички гледано, хиперсонично оружје постоји од средине 20. века.
„Хиперсонично оружје је само нешто што путује брзином од 5 маха или брже, или најмање пет пута вец́ом од брзине звука. Балистичке ракете одавно поседују ове брзине. Оно што разликује данашњу класу хиперсоничних оружја у настајању је то што користе аеродинамичка својства како би се ракетама при повратку у атмосферу омогућило вођено маневрисање. Док балистичке ракете прате параболичну путању до циља, хиперсоничне ракете могу поново уц́и у атмосферу много брже и могу бити вођене до циља тако што изводе маневре избегавања ПВО система“, објашњавају из ове организације. Како додају, такве ракете могу да имају домет до хиљаду километара, што их чини еквивалентним интерконтиненталним балистичким ракетама.
„Хиперсоничне крстарец́е ракете се такође у почетку убрзавају до хиперсоничних брзина помоц́у ракетног бустера, а затим користе скремџет мотор (посебну врсту наџвучног млазног мотора, прим. аут) како би имале погон током целог лета“, објашњавају из Центра.
Посебан изазов који представља хиперсонично оружје није последица њихове брзине, вец́ њиховог потенцијала да избегну одбрану током средине свог лета и у завршној фази, пре удара на циљ, објашњавају из Центра за контролу и неширење оружја.
Неколико држава је развило или развија оваква оружја, а то су Русија, Кина, САД, док су неке земље показале интересовање за њих.
Главне предности – брзина и маневрисање
Главна карактеристика хиперсоничних ракета је њихова изузетна брзина, већа од пет маха, односно пет пута већа од брзине звука и могућност маневрисања у току лета, због чега је веома тешко да их системи противваздушне одбране открију и оборе. Интерконтиненталне ракете постижу такође велике брзине, али имају такозвану балистичку путању косог хица, односно њихова путања прави високи лук по одређеној линији, а способност маневрисања им је ограничена.
Интерконтиненталне балистичке ракете углавном су намењене да носе нуклеарне бојеве главе и имају велики домет, од неколико хиљада километара. Већина може да носи МИРВ са неколико бојевих глава које гађају више независних циљева. Хиперсоничне ракете, са друге стране, често се користе за прецизне ударе на појединачне циљеве, могу да носе и нуклеарне и конвенционалне бојеве главе.
Весна Кнежевић: Књига о Западу и Русији: Како је Немачка опет постала кућа рата
Највећа разлика је у домету, будући да интерконтиненталне ракете често имају домет већи од 5.500 километара, док хиперсоничне ракете имају краћи домет, од 1.800 до 5.500 километара.
Њихова брзина креће се од пет до 25 маха, односно 1,6 до осам километара у секунди. Постоји неколико врста хиперсоничног оружја. Међу њима су тзв. хиперсонично клизеће оружје, код ког се у првој фази користи балистичка ракета, а потом се оружје од ње одваја и маневрише и лебди кроз атмосферу хиперсоничном брзином. Затим, ту су и хиперсоничне крстареће ракете, које користе скремџет моторе, слично као „орешник“, да би постигле велику брзину.
Путинова порука
Како је навео аустралијски генерал у пензији Мик Рајан, коришћењем новог оружја као одговор на одлуку Западних земаља да одобре коришћење њихових ракета на територији Русије, Путин је желео да пошаље поруку „нисам ја који је ескалирао ситуацију, већ ви“.
„Још један разлог за тај Путинов потез је жеља да се пошаље порука америчкој администрацији која је сада у транзицији да не би требало да одобре Украјини напреднију војну технологију. Путин шаље поруку да је достигнута граница његовог стрпљења. Такође, још један разлог због ког је можда користио ово оружје је јер је одлучио да је потребно нешто више од „звецкања“ нуклеарним оружјем како би утицао на америчке и европске политичаре када је у питању будућност рата у Украјини, подршка Кијеву и потенцијални преговори“, наводи Рајан. Према његовом мишљењу, Путиново често помињање нуклеарног оружја девалвирало је јачину такве претње, па је морао да пошаље другачији сигнал Вашингтону, па је одлучио да то уради експерименталним оружјем које до сада није виђено.
„Владимир Путин не шаље поруку само Вашингтону, јер се ради о оружју домета већем од 5.000 километара, које би могло да буде коришћено против било које мете у Европи или Великој Британији. То је порука Европи не само о њиховој подршци Украјини, већ и капацитетима и спремности Русије да утиче на политику своје безбедности далеко ван Украјине“, сматра Рајан.
Немачки канцелар Олаф Шолц упозорио је да руско лансирање хиперсоничне балистичке ракете на Украјину представља „ужасну ескалацију“ у сукобу. Он је истакао да је за „опрезност“ у војној подршци Кијеву.
„Не желимо да обезбедимо Украјини крстарец́е ракете способне да продру дубоко у руску територију“, рекао је Олаф Шолц, наводећи потребу и за опрезом и за подршком.
Канцелар је поновио да одбија да Украјини испоручи немачке ракете дугог домета „како би се избегао рат између Русије и НАТО“.
Кремљ је саопштио како је извесно да су Сједињене Америчке Државе (САД) „разумеле“ поруку руског председника Владимира Путина који је јуче саопштио да је Русија тестирала нову ракету средњег домета у нападу на Украјину.
Извор: НИН
