Уочи кључних подгоричких избора, у тренуцима који су више од било којих претходних судбоносни за будућност Црне Горе и њених грађана, разне партије и коалиције су приступиле одабиру изборних листа на уобичајен, кратковид и аутистичан начин. Тј, углавном без икакве врсте консултација са слободним грађанима, без давања драгоцјених мишљења и савјета од стране независних интелектуалаца, који нијесу нужно чланови партија, али који такође учествују у креирању јавног мњења и пружају највећи могући допринос у процесу демократизације Црне Горе. Такво понашање страначких руководстава представља својеврсно бјежање од добре излазности и резултата, као и од покушаја проналажења оптималних рјешења.
Но, без обзира на поменуту, традиционалну политичку кратковидост разних партија, сада треба спасити што се спасти може, и посветити се примарном циљу: наношењу жестоког пораза ДПС-у и Милу Ђукановићу на круцијалним подгоричким изборима. За достизање таквог циља, неопходно је у највећој могућој мјери умањити апстиненцију разочараних гласача. Један од начина борбе против апстиненције, када већ нема заједничке листе, може се налазити у некој врсти прећутног споразума између представника опозиционих листа у Подгорици, да неће бити пљувачине, изношења прљавштине, ниских удараца између њих, већ да ће се политичка полемика водити искључиво на нивоу аргумената, док ће се ударна оштрица критике усмјерити ка ДПС -у. У том смислу, разне листе и коалиције треба да размисле и о склапању званичног предизборног споразума, чија би суштина била у постизборној сарадњи након пораза ДПС – листе.
Ствари попут поменутих могле би утицати на изборну излазност, од које умногоме зависи судбина криминогене партије.
(Извор: Профил аутора на Фејсбуку)
