Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da naziv Turkije (Türkiye) na najbolji način predstavlja i izražava kulturu i vrednost turskog naroda. Novi naziv biće registrovan u Ujedinjenim nacijama kao zvanično ime države. Čini se da država Turska samo sledi ono što je u januaru 2020. usvojila Skupština turskih izvoznika – da će na svoj robi koja se izvozi iz Turske pisati: „Made in Türkiye“, kako bi turski proizvodi bili prepoznatljivi na međunarodnom tržištu.
Da neka država promeni ime dešavalo se i ranije, a razlozi za to su bili raznorodni.
Persija je 1935. godine promenila ime u Iran. Stanovnici te države od pamtiveka su svoju zemlju nazivali Iran, dok su naziv Persija koristili stari Grci. Reč Iran na farsiju (persijski) znači persijski, a tada se smatralo da zemlja treba da se naziva onako kako je zovu njeni stanovnici, a ne imenom koje je naizgled nametnuto spolja.
Zbog političkog spora sa Grčkom u kojoj postoji pokrajina koja se zove Makedonija naši južni susedi odabrali su za zvanično ime Republika Severna Makedonija umesto dotadašnjeg Bivša jugoslovenska republike Makedonija. Promena imena dogodila se 2019. godine.
U novijoj istoriji, pozivajući se na rebrendiranje zemlje, Holandija je, u januaru 2020, promenila ime u Nizozemska, što je kod nas izazvalo polemike, pa je na tu temu morao da se oglasi i holandski, pardon, nizozemski, ambasador u Srbiji.
A šta je rebrendiranje? Rebrendiranje rade kompanije, nevladine organizacije, pojedinci, pa čak i vlade.
Rebrendiranje je marketinška strategija u kojoj se za brend (a to je širok pojam, danas je sve brend) kreira novo ime, pojam, simbol, dizajn, u nameri da se razvije novi identitet u umovima potrošača, investitora, konkurenata i drugih „konzumenata“ tog brenda.
Čini se da je poslednjih godina postalo razvijeno marketinško pružanje usluga državama kako bi se promovisale na međunarodnom nivou. A da li je ime nešto što suštinski menja odnos drugih prema toj državi?
Zašto Turkiye?
Turci svoju državu zovu Turkiye (čita se „Turkije“). Naziv je usvojen 1923, kada je zemlja proglasila nezavisnost.
Kada ime ove države izgovorimo na srpskom, možda nije toliko upečatljivo, tj. takav glasovni sklop ne odražava neko posebno značenje*, ali kada ga izgovorimo na engleskom, mnogi od nas će se verovatno setiti časova engleskog jezika u osnovnoj školi kada se na pomen „turkey“ celo odeljenje smejalo pomislivši na (pečenu) ćurku. A listajući rečnik, i engleski i srpski, nailazimo i na figurativno značenje te iste reči: „nešto unapred osuđeno na propast“,“ograničena, glupa ženska osoba“.
Međutim, da li je baš ovo razlog zbog kog jedna država želi da promeni imidž. Da li se ime menja zbog narodne etimologije – široko rasprostranjenog ali pogrešnog verovanja o poreklu neke reči.
Da bismo bolje razumeli suštinu promene ovog imena, na koji način prepoznajemo Turke i zašto je baš ovaj naziv odabran, pitali smo stručnjaka za turski jezik i kulturu dr Idu Jović.
Reč „Turk“, koja u savremenom turskom jeziku znači Turčin/Turkinja, u staroturskom jeziku imala je značenje prideva „snažan/moćan“. Isto značenje ta reč imala je i u starim ujgurskim tekstovima, kaže Jovićeva.
Takođe, pojedini izvori tvrde da su Kinezi u 2. veku pre n. e. za narod koji je živeo južno od Altaja u centralnoj Aziji koristili reč „tu-kin“. Kako se tvrdi, i persijski zapisi iz 5. veka su pod tim pojmom označavali narod koji je živeo u regiji Turan u centralnoj Aziji, odnosno Turke, objašnjava turkolog Ida Jović.
Država moćnih
Ona kaže da je reč „Turk“ prvi put je upotrebljena u sklopu zvaničnog naziva za vreme države Gok-Turaka (Nebeskih Turaka) u 8. veku, od kada datiraju i prvi uzorci turskog pisanog jezika – Orhonski spomenici.
Sve do 12. veka trajao je period zajedničkog pisanog jezika koji su koristila sva turska plemena, u to vreme nastanjena u oblasti centralne Azije, a reč „Turk“ je već tada označavala sva plemena, ističe dr Ida Jović.
Evropski izvori iz srednjeg veka teritorije gde su živeli Turci nazivali su „Turchia“, dok u samom turskom jeziku sufiks „-ije“ u reči „Turkije“ (Türkiye) potiče iz arapskog jezika i nosi značenje „vlasnika“ ili „(onoga) na koga se odnosi“, kaže turkolog Ida Jović.
Dakle, kako je naveo i turski predsednik prilikom odluke o upotrebi naziva „Turkije“(Türkiye) u međunarodnim okvirima, ta reč, budući da se može prevesti sa „(država) koja pripada snažnima/moćnima“, zaista na najbolji način predstavlja i izražava kulturu, civilizaciju i vrednosti turskog naroda, zaključuje turkolog Ida Jović.
Izvor: RTS
