Анализа односа укупног броја ноћења и долазака показује да туристи у Црној Гори у јулу остају у просјеку нешто дуже од четири ноћи. Према Монстатовим подацима, у јулу 2025. забиљежено је 234.403 доласка и 1.040.610 ноћења, што значи да је просјечно трајање боравка износило 4,4 ноћи по туристи. Статистика показује да Будва с правом носи епитет метрополе црногорског туризма, јер је у јулу готово сваки други гост спавао управо у овом приморском граду. С друге стране, најмање ноћења евидентирано је у Рожајама – свега 246, што је мање од једног просјечног хотела у Будви за неколико дана.
Према прелиминарним подацима Монстата, у колективном смјештају у јулу остварено је 234.403 доласка и 1.040.610 ноћења туриста, што представља раст од око 4% у односу на јул 2024. године, када је забиљежено 226.106 долазака и 1.036.292 ноћења.
Упркос расту броја долазака и ноћења, просјечни боравак остаје кратак, што указује да је земља и даље доминантно дестинација за продужене викенде или мини-одморе, а не за дуже љетње одморе. Када се укупан број ноћења подијели са бројем долазака, добијени резултат показује да туристи у просјеку проводе 4,4 дана у Црној Гори.
Страни туристи у јулу 2025. остварили су 90,8% свих ноћења, док су домаћи гости учествовали са свега 9,2%. Овај податак потврђује све већу зависност црногорског туризма од иностраних гостију и истиче ограничени допринос домаће потражње.
Приморска мјеста и даље апсолутно доминирају. У јулу 2025. чак 92,9% свих ноћења остварено је на мору, док главни град учествује са 3,7%, планинска мјеста са 2,2%, а остали градови са 1,2%.
Будва остаје неприкосновени лидер са 485.034 ноћења (46,6% свих ноћења у колективном смјештају). То значи да је готово сваки други гост преспавао у Будви, те да је метропола црногорског туризма имала скоро исто гостију колико и свих 20 најмањих општина заједно. Слиједе Херцег Нови са 153.280 и Бар са 129.247 ноћења. Међу значајнијим дестинацијама издвајају се и Улцињ (99.012), Котор (57.576), Тиват (42.716) и Подгорица (38.136).
На другој страни, најмање посјета биљеже сјеверне и континенталне општине. Рожаје је у јулу имало свега 246 ноћења, док су у Даниловграду остварена 533. Мојковац је забиљежио 890, Беране 1.029, Бијело Поље 1.167, а Пљевља 1.389 ноћења. Нешто бољу позицију има Цетиње са 2.989 ноћења. За општине попут Гусиња, Андријевице, Плава, Плужина, Шавника, Тузи и Зете Монстат не објављује податке због повјерљивости, али је јасно да је њихов туристички промет на симболичном нивоу.
Србија убједљиво прва по доласцима и ноћењима
Као и претходних година, Србија је главно емитивно тржиште – туристи из Србије остварили су 40.943 доласка и 241.693 ноћења, односно четвртину укупног броја. На другом мјесту је Уједињено Краљевство са 56.102 ноћења, а прате га Пољска (46.578), Њемачка (30.677), Украјина (44.803) и Израел (32.775).
Иако Европа и даље даје највећи дио гостију (79,3% долазака и 86,5% ноћења), ваневропски туристи чине 20,7% долазака и 13,5% ноћења. Највише се истичу гости из Израела, Кине и САД-а, што потврђује да Црна Гора постаје препознатљивија и на даљим тржиштима.
Поређење јула 2024. и јула 2025. показује стабилан раст туристичког промета од око четири процента, уз још израженију доминацију страних гостију и Будве као главне дестинације. Иако се биљежи раст посјета са удаљених тржишта, туризам остаје снажно концентрисан на приморје и зависан од гостију из региона. То отвара питање како продужити сезону и равномјерније распоредити туризам на планинска и континентална подручја, али и како додатно повећати учешће домаћих туриста.
Извор: Банкар.ме
