Када је амерички државни секретар Марко Рубио овог месеца посетио Јерусалим, његова израелска домаћинска делегација припремила му је распоред у којем је археологија имала централно место. Првог дана, Бенјамин Нетанијаху га је одвео у подземне ископине у близини Зида плача. Другог дана, израелски премијер доделио је Рубију част да свечано отвори тунел испод палестинске четврти, дуж римске улице познате као „Пут ходочасника“, у археолошком парку „Давидов град“, који води израелска организација досељеника.
Оба догађаја била су осмишљена да нагласе јеврејске корене Јерусалима и његов статус, како је Нетанијаху истакао, као „наше вечне и недељиве престонице“, преноси Гардијан.
Док је Рубио обилазио антички Јерусалим, израелски авиони су бомбардовали најважније складиште археолошких артефаката у Гази, бришући с лица земље три деценије археолошког рада.
Борба око историје одавно је део ширег израелско-палестинског сукоба. Званичници Израелске управе за антиквитете често су пратили израелску војску у окупиране зоне, трагајући за историјским артефактима.
Међутим, ретко када је та борба била толико очигледна као протеклог месеца. Рубијева посета била је пажљиво осмишљена да истакне заједничку јудео-хришћанску традицију с фокусом на Јерусалим — симболичну тачку повезивања евангелистичке базе Републиканске странке са државом Израел.
Уз супруге, Нетанијахуа и Рубија је пратио и човек који персонификује ту везу — Мајк Хакаби, евангелистички баптистички пастор, тренутни амерички амбасадор у Израелу и отворени заговорник израелске територијалне експанзије.
Хакаби је изјавио да „Палестинци заправо и не постоје“ и одбацује термин „Западна обала“, инсистирајући на израелској десничарској употреби библијских назива Јудеја и Самарија за окупиране територије.
Организовањем туре која Јерусалим приказује искључиво кроз јеврејску призму, Нетанијаху и Хакаби покушали су да ојачају историјски аргумент у корист потпуног израелског суверенитета над градом, супротно идеји о подељеном Јерусалиму која би могла проистећи из било каквог израелско-палестинског мировног споразума.
Бенјамин Нетанијаху је читаву своју политичку каријеру посветио рушењу сваке могућности стварања палестинске државе, а сада има савезнике у америчкој администрацији који имају одлучујући утицај. Иако та администрација повремено изражава подршку решењу у виду две државе, многе утицајне личности унутар ње заговарају опсежну израелску анексију Западне обале.
Како истичу независни археолози, да би оправдали идеју о потпуној израелској доминацији као решењу блискоисточног конфликта, Нетанијаху и његови амерички савезници покушавају да исконструшу поједностављену, једнострану верзију историје — лишену сложености и вишеслојности земље коју су народи вековима делили и око које су се спорили.
Рубио је тунел „Пут ходочасника“ назвао „вероватно једним од најважнијих археолошких налазишта на свету“. Тунел прати трасу пута из првог века нове ере, који води ка месту које Јевреји називају Брдо храма, а муслимани Харам ал-Шариф.
Организација досељеника Елад, која је основала археолошки локалитет „Давидов град“ на заплењеној палестинској земљи у јерусалимском насељу Силван, представила је тај пут као трасу којом су Јевреји одлазили у храм у време Исуса Христа.
Уједињене нације су ову изградњу прогласиле нелегалном, с обзиром на то да се налази на окупираној територији, у склопу ширег настојања да се Палестинци иселе. Прошле године, комисија УН-а за истрагу осудила је коришћење археологије у политичке сврхе.
„Упркос богатој и разноликој историји тог простора, наратив који се приказује на локалитету Давидов град фокусира се искључиво на јеврејску прошлост… игноришући све друге периоде и културе“, навела је комисија УН.
Алон Арад, директор независне групе археолога Емек Шавех, истакао је да је тунел „Пут ходочасника“ већ био свечано отворен једном раније — током првог мандата Доналда Трампа, када је тадашњи амерички амбасадор у Израелу, Дејвид Фридман, 2019. године чекићем разбио зид.
„Цео овај спектакл сада је потпуно апсурдан. То што су се досељеници, евангелисти и америчка десница савршено пронашли — то није никаква новост. Али ова церемонија је лоша археологија и још један доказ да цео пројекат археолошког парка Давидов град нема никакве везе ни са археологијом ни са културним наслеђем“, рекао је Арад.
Велика камена структура са степеништем на том локалитету неки археолози су прогласили библијским Давидовим градом, али је та тврдња предмет жестоких научних спорова. Арад такође оптужује организацију Елад да користи дискредитоване методе.
„Археолози су престали да копају тунеле још почетком 20. века. То што се врше ископавања испод туђих кућа, без дозволе људи који тамо живе, чини цео пројекат неозбиљним. Кад копате у тунелу, имате врло ограничен поглед и слику. Цела ова кампања око ‘Пута ходочасника’ је покушај да се наслеђе овог простора прикаже искључиво као јеврејско. То је најбољи пример израза ‘тунелска визија’ – уског, пристрасног погледа на историју“, рекао је.
Организација Емек Шавех такође је осудила израелско бомбардовање археолошког складишта у Гази, које се догодило у недељу, баш у време када је Марко Рубио био у обиласку Зида плача.
„Од почетка рата, Израел је оштетио или уништио стотине заштићених културних локалитета и артефаката. Складиште је садржало око 30 година археолошког рада на подручју Газе и чувало је десетине хиљада предмета. Неки су успели да се евакуишу, али многи су уништени“, наводи се у саопштењу ове групе.
Писмо петорице предсједника израелских универзитета Б. Нетанјахуу
Израелске одбрамбене снаге (IDF) дале су палестинским археолозима и Француској библијској школи, која је годинама учествовала у истраживањима тог локалитета, три дана да испразне складиште пре него што буде бомбардовано. Ипак, времена је било довољно само за један конвој камиона.
„Нисмо могли да организујемо другу акцију евакуације због недостатка камиона, људства, а пре свега због опасности, тако да су неки од артефаката заувек изгубљени“, рекао је један званичник Француске библијске школе.
То складиште су израелске снаге запоселе током офанзиве почетком прошле године, када су, према тврдњама званичника, запосленима Израелске управе за антиквитете дозволили да га прегледају — што представља кршење међународног права. Тада је међународни притисак зауставио план да се део артефаката уклони из Газе.
Неки од предмета који су успели да се извуку пре бомбардовања оштећени су током транспорта у отвореним камионима — јединим које је израелска војска дозволила. Ти предмети су сада на непознатој локацији, без адекватне заштите, изложени временским условима.
Израелска војна управа за окупиране територије, COGAT, издала је саопштење у којем наводи да је „омогућила спасилачку мисију“ и описала је као „премештање ретких археолошких артефаката, мозаика и керамике из хришћанске заједнице у Гази“.
У стварности, артефакти потичу из више епоха и везани су за различите цивилизације и религије.
„То је прилично чудна интерпретација. Не знам шта је био мотив COGAT-а, али претпостављам да је у питању наставак покушаја Израела да одржи добре односе с америчком евангелистичком црквом“, рекао је Алон Арад.
Извор: The Guardian
Превод: НИН
