Пише: Туфик Софтић
Колико се у односу на Црну Гору, гдје је крађа шуме постала свакодневна и уобичајена појава, дрво цијени у региону и ближим западноевропским државама, показала је и овогодишња аукција у Словен Градцу гдје су квалитетни трупци смрче по кубику достизали цијену до хиљаду и двјеста еура, па чак и више. Еколошки активисти са сјевера Црне Горе раширили су ових дана преко друштвених мрежа те информације и пропратили их комичним коментарима. Тако је познати грађански и еколошки активиста Рашит Марковић на свом Фејсбуку написао – “ми то удробимо у пелет и ћао”.
Аукцију у Словен Градцу сваке године организују Удружење власника шума Мислињске долине, Удружење власника шума Словеније и Служба за шуме Словеније. Намијењена је продаји дрвета највишег квалитета, које постиже највише цијене на тржишту. Како објашњавају, ријеч је о изузетном дрвету, које се користи за производе са већом додатом вриједношћу, као што су музички инструменти, намјештај, производи за употребу у производњи возила, пловила итд.
Туфик Софтић: „Рјешавање еколошког проблема у Беранама важно за затварање поглавља“
Тако се на друштвеним мрежама, као и на званичном сајту “Шуме и шумарство” у Словенији, може наћи податак да је апсолутни рекорд постигнут још 2022. године, када је један трупац јавора ребраша продат за невјероватних 47.838 еура, што је по кубном метру износило чак 23.800 еура. Ако се занемаре цијене посебних врста дрвета као што су јавор или орах, за нас је посебно занимљиво да обична јела по кубном метро достиже цијену до 700 еура, а кубик просјечног квалитета смрче од 260 до 290 еура. Кубик смрче посебног квалитета, достиже, међутим цијену од чак хиљаду и двјеста еура, па чак и више. Све ове и многе друге цијене од којих може само забољети главе важе само за просту обловину, не и за прерађено дрво.
Највишу цијену по метру кубном поново је постигао планински јавор Ребраш, који потиче из Словеније. Купац је за балван платио 14.008 за кубни метар. Најскупљи трупац смрче ове године је продат за – 5.058 еура, или 1.111 по кубном метру. Већина дрвета продатог на аукцијама у Словен Градцу иде у иностранство, углавном за фурнир за Њемачку и Италију. Дио дрвета се прерађује у полупроизводе у Словенији.
Главни разлог је тај што је то углавном дрво које се користи за луксузне производе, за шта нема развијене индустрије у Словенији. Са позитивне стране, велики дио трупаца за фурнир се прерађује у фурнир у фабрици фурнира у Цељу прије него што се отпреми у иностранство. Својеврстан рекорд је постигао и балван граднског храста, који је продат за 29.863 и достигао цијену од 4.507 еура за кубни метар. Балван је дошао из Хрватске и продат је у Италију. Истина је да је аукција дрвета у Словен Градцу највећа такве врсте у Европе, макар тако тврде организатори, али то не може бити утјеха за чињеницу да тајкуни који су крчмили шуме на сјеверу Црне Горе двије деценије прије политичких промјена, и даље то раде по невјероватно ниским цијенама.
Када је Портал РТЦГ још прије три године писао да је гашењем некадашњих државних шумских предузећа и преласком на концесионо газдовање шумама, држава Црна Гора изгубила око двадесет милијарди еура, то је дјеловало скоро невјероватно. “То значи да је држава изгубила око 800 километара аутопутева. С друге стране, то значи да су толику добит остварили концесионари у протеклих двадесет година, и тај новац је, углавном, изашао из Црне Горе. Ми смо имали само полуфиналну производњу, док су државе у нашем окружењу, од наших шума, развијале финалну производњу и остваривале највећу добит”, казали су тада нашем портал у Удружењу дрвопрерађивача из Плава.
Они су објашњавали да је ово само рачуница на најминималнију количину посјеченог дрвета на годишњем нивоу, од 500 хиљада кубика дрвета, а у неким годинама етат (годишња сјеча), износио је око 900 хиљада кубика, па чак и милион кубика.
На читавом сјеверу Црне Горе, шумама у протеклих скоро двадесет година газдовали су, а тренутно, углавном, и даље газдују, свега неколико предузећа која су била блиска државним властима прије политичких промјена, и која се могу побројати на прстима једне руке. „Мени је јасно зашто ја нисам могао добити концесије. Од мене нико не би могао добити станове, аута и друге поклоне. А замислите када неко заради пет или десет милиона еура, шта је за њега један стан у Будви, Подгорици, Београду, или било гдје“, каже један од наших саговорника. Дрвопрерађивачи са сјевера Црне Горе су податке о цијенама дрвета на аукцији у Словен Градцу, као и рачуницу о државном губитку због концесионог начина газдовања шумама извели да би, како кажу, обичним грађанима, који немају представу о каквим размјерама штете се ради, представили слику изгубљене вриједности за протеклих двадесет година. Упркос оваквом природном богатству, сјевер Црне Горе је најсиромашнији регион у држави, што дјелује потпуно апсурдно. Црне Гора је у међувремену донијела нови закон по којем је основано јединствено предузеће за газдовање шумама и продају дрвета и по систему „ко да више“, али то предузеће никако да се формира и заживи, због чега у овом тренутку влада „вакум“ и недостатак дрвета, што ће опет платити грађани кроз енормне цијене огријева.
Извор: РТЦГ
